Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог упозорило је поводом 18. јуна – Међународног дана борбе против говора мржње, на разорни ефекат говора мржње у модерном свету, који је новим технологијама комуникације појачан до те мере да је постао један од најчешћих видова ширења реторике и идеологија подела и нетолеранције.
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов указао је на то да говор мржње представља потенцијалну претњу стабилности сваког друштва, будући да поставља основ за сукобе и тензије, као и за кршење људских права широких размера.
Елементи говора мржње присутни су, како је истакао, било као узрок или као последица у случајевима вршњачког насиља, насиља на спортским приредбама, а нарочито злочина из мржње.
Као одговор на алармантне трендове растуће ксенофобије, расизма и нетолеранције, мизогиније, антисемитизма и исламофобије, широм света, Уједињене нације су 18. јуна 2019. године покренуле стратегију и план деловања против говора мржње.
Овај план дефинише говор мржње као сваку врсту комуникације у говору, писању или понашању која напада или користи пежоративни или дискриминаторни језик у односу на особу или групу на основу тога ко су – другим речима, на основу њихове вере, етничке припадности, националности, расе, боје коже, порекла, пола или другог личног својства. И поред тога, не постоји универзална дефиниција говора мржње, а концепт је и даље предмет расправе, посебно у контексту слободе говора.
Жигманов је навео да је говор мржње препознат и санкционисан законодавством Републике Србије и то у члану 11 Закона о забрани дискриминације, који забрањује изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њихових личних својстава, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин.
И други закони у сфери људских права, као што су Закон о родној равноправности и Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, али и Закон о заштити права и слобода националних мањина, садрже одредбе које се односе на говор мржње, додао је министар.
Влада Србије је на предлог Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог усвојила Стратегију превенције и заштите од дискриминације за период од 2022. до 2030. године, која садржи и мере креиране за борбу против говора мржње.
Ресорно министарство сваке године организује скупове и у сарадњи са међународним донаторима спроводи кампање усмерене против говора мржње, са посебним освртом на групе које су препознате као посебно осетљиве на дискриминацију, као што су жене, припадници националних мањина, нарочито Роми и Ромкиње, LGBT особе, особе са инвалидитетом, млади и старије особе.
Када је реч о ефикасној превенцији и сузбијању говора мржње у савременом друштву, нарочита пажња мора се посветити друштвеним мрежама и медијима. Неопходно је да ову штетну појаву препознамо и сузбијамо у свим сферама друштвеног, а нарочито јавног живота. Припадност било којој групи, одређена лична особина или део идентитета појединца или групе не смеју да буду разлог због кога би та група била стављена у неповољнији положај, омаловажавана, стигматизована или вређана.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог остаје и у будућности посвећено борби против говора мржње, као и свих других тешких облика дискриминације, полазећи од хуманистичког становишта да је разноврсност идентитета мера личног и колективног богатства, а не разлог за анимозитете и сукобе, закључио је министар Жигманов.