Српска православна црква данас прославља Светог првомученика архиђакона Стефана, који се слави другог дана по Божићу.
Он је био у стродству са апостолом Павлом и Јеврејин који је живео у грчким областима и говорио грчким језиком. Страдао је годину дана након Вазнесења Христовог. Био је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Назива се и архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.
Чинио је многа добра дела и помагао људима. Покушавао је да Јеврејима објасни да су убили Месију, због чега је имао много непријатеља са којима се борио речима. Ипак, они су га уз помоћ лажних сведока и клевети да је хулио на Бога и Мојсија, лажно оптужили и ухапсили.
Како је објашњено на сајту СПЦ, на суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне полаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога.” То је разјарило све његове судије, те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем. Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Павле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице. А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу. Последње речи светог архиђакона Стефана су биле: „Господе, не урачунај им грех овај.”
Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године, потом пренете на Сион, а нешто касније су биле похрањене у Цариграду.Стевањдан је у црквеном календару обележен црвеним словом, а у народу постоји много обичаја везаних за овај празник. Најраширенији обичај је да се износи божићна слама из куће. Због веровања у њену плодотворну моћ, она се прво пажљиво помете и скупи, а затим оставља у штали, привредним објектима, воћњаку или међу пчеле. У Војводини је жене уклањају ноћу ћутећи да се не би чуло како одлази Божић.
