Верници дан након рођења Исуса Христа саборовањем одају захвалност Богородици што је родила спаситеља људског рода.
Овај празник има корене у раном хришћанству, када црквени календар још увек није био у потпуности развијен. Тада је празнован јединствени празник у част Богородице и он се празновао другог дана Рождества Христова. Иако данас постоје многи празници посвећени Пресветој Богородици, овај јединствени празник се и данас зове даном Сабора (сабрања) Пресвете Богородице.
У храмовима и црквама широм земље биће ујутру служене празничне литургије.
Празник се назива Сабором пресвете Богородице јер се тог дана сабирају сви верници, да прославе Богородицу.
Божић се у домовима слави три дана, а трећег дана се слави спомен на Светог архиђакона и првомученика Стефана, кога бројне српске породице празнују као крсну славу.
Божић је празник са највише веровања и обичаја у српској народној традицији.
Док је први дан посвећен породици и проводи се код куће, други већ има другачије значење и обичаје који се разликују од једног до другог краја Србије.
