Четвртак 2. 2. У 18 часова у читаоници библиотеке „Никола Сикимић Максим“ гостоваће Марко
Ђорђевић песник, писац и уредник.
Марко Ђорђевић (1987, Крушевац) основне и мастер академске студије завршио је на
Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за српску књижевност и језик са
компаратистиком. Пише докторску дисертацију из области усмене лирике.
Управља васпитно-образовним системом „Коста Вујић“, који је представљао и на Tedx
конферeнцији.
Научни радови из области народне књижевности и етнологије објављени су му у зборницима са
конференција и у књижевном часопису „Фолклористика.“
Један је од уредника песничког зборника „Тајни град” (ППМ Енклава, 2022).
Члан је уредничке редакције интернет портала Блудни стих, као и „Максима”, часописа за
књижевност, уметност и културу.
Аутор романа „Није то ништа” (Аrеté, 2016) и песничке збирке „Пси који трче уназад“ (Књижевна
радионица Рашић, 2022).
Живи и ради у Београду.
Збирка „Пси који трче уназад” носи поднаслов „Мртва природа са аутопортретом”.
„Пси који трче уназад“ збирка је о сећању на смрт, о свести о смрти, о живљењу са смрћу. Срђан В.
Тешин, уредник издања, написао је да Ђорђевић „проговара о историји смрти“ и „слика колоритне
породичне саодносе“. Како најсликовитије певати о породичним односима ако не кроз историју
смрти оних са којима делимо породично стабло? Јер управо те смрти додатно боје и те односе и
животе оних који су преживели.
Уосталом, како се икада у животу заиста радовати, чак и у тренуцима који треба да буду сама
парадигма радости, ако некога ко би се највише радовао са тобом више нема?
О збирци, о поезији, о књижевности и уметности, о уредничком раду – о свему томе
Разговор води: Јована Дишић