Srpska pravoslavna crkva i vernici slave drugi dan Vaskrsa, u narodu nazvan Svetli ponedeljak. Ovaj dan obeležava i početak “trapave” sedmice tokom koje se ne posti.
Vaskrs se slavi tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi i današnji Vaskršnji ponedeljak i sutrašnji Vaskršnji utorak.
Vaskršnjim ponedeljkom započinje takozvana Svetla nedelja, koja se smatra produžetkom Vaskrsa.
Vrlo je raširen i naziv “Bela nedelja”, jer spada u trapave sedmice, tokom kojih se ne poste ni sreda ni petak.
Baš zbog Tomine nedelje, sedam dana po Vaskrsu, naziva se i Tomina sedmica. Na ovaj dan se nebo zatvara, pa se negde ova sedmica naziva još i Zaklopita.
I dalje, uobičajen pozdrav je “Hristos vaskrse”, a odgovor “Vaistinu vaskrse”. Pozdravlja se tako 40 dana, sve do Spasovdana.
I danas i sutra nastavljaju se obilne gozbe, a i na Vaskršnji utorak se ne radi.
Vaskršnji utorak je, po narodnom verovanju, jedini dobar utorak u kalendarskoj godini. Ako se dete rodi na ovaj dan biće srećno i dugovečno.
Stariji ljude tvrde da će, ukoliko je uveče na Svetlu sredu nebo zvezdano, godina biti izuzetno rodna.
OBIČAJI
Na vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, ali kako je dan ranije predviđen za najužu porodicu, ovog dana se ugošćavaju kumovi, rodbina, prijatelji.
Vaskršnji ponedeljak se u pojedinim mestima zove i pobusani ponedeljak, jer po narodnom običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem zelene trave. Naime, taj dan je posvećen upokojenima i stoga treba otići na groblje i zapaliti sveću, urediti groblje, odneti farbana jaja na grob jer je taj dan posvećen upokojenima.
DRŽAVNI PRAZNIK
Vaskršnji ponedeljak se zvanično slavi kao državni praznik u dole navedenim zemljama. Pored zemalja gde se taj praznik označava po starom, julijanskom kalendaru, označeno je da su to istočni hrišćani, te se kod njih u većini slučajeva dan uskršnjeg ponedeljka razlikuje od istog dana po novom računanju vremena.
