Српска православна црква и верници данас славе Светог Архангела Михаила или Аранђеловдан. Заштитник је лозе Немањића, слава је Саборне цркве у Београду. Према броју верника који га славе, на другом је месту, после Светог Николе.
Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света. Сматра се чуварем православне вере и борцем против јереси.
Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла, и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.
На грчком језику реч “архи” значи главни, први, а “ангелос” весник, анђео.
Његов култ настао је у трећем веку и развио се најпре у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен век касније, у време Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског.
По броју људи који га у нашем народу слави као крсну славу, налази се на другом месту. Молитвеник је пред Богом за све свечаре и борац за њихов напредак.
Заштитник је лозе Немањића, слава је Саборне цркве у Београду.
Обичаји и веровања
За овај празник везани су бројни обичаји, а један од њих јесте и онај који подразумева одлазак у цркву и молитву свом анђелу. Верује се да се на Аранђеловдан небо отвара за молитве, и да ће вам се испунити и највеће, најважније жеље, ако се помолите из душе, искрено и са захвалношћу.
На данашњи дан, верује народ, обавезно се треба молити за излечење, али и опростити грехе свим неверницима и тада ће им се остварити највећа жеља – они и њихови највољенији биће здрави.
У народу се верује да време на Аранђеловдан, показује како ће бити током целе зиме и пролећа. Постоји и изрека: “Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа”.
У неким крајевима Србије сматрају га и заштитником сточара.
Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невернике усмерио на прави пут, а невољницима помогао.