Данас се обележава празник Светог Димитрија Солунског, у народу познат као Митровдан. За овај дан везани су многобројни народни обичаји који датирају од најстаријих времена, а сачувани су у нашем народу све до данас.
Обичаји на Митровдан
Некада је Митровдан био познат и као дан када су се хајдуци растајали да би негде презимили зиму и поново се састали на Ђурђевдан следеће године. Зато се у народу каже: “Ђурђев данак, хајдучки састанак, Митров данак, хајдучки растанак”. Наводно се по времену на овај празник може закључити и каква је зима на видику. Ако данас буде мраза, очекује нас дуга и хладна зима са много снега. Лепо време, са друге стране, најављује благу зиму.
Постоји и веровање да уочи Митровдана морају да буду завршени сви велики послови, нарочито велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу.
У нашем народу се верује да на Митровдан свако треба да остане код своје куће и да ово није дан за примање гостију. То не важи за оне који славе или иду на славу код родбине или блиских пријатеља, али и они морају да обавезно ноће код своје куће. Верује се да ће онај кога митровданска ноћ затекне ван дома, преко целе године ноћивати и “смуцати се” по туђим кућама.
Такође, некада је постојао обичај у Србији код имућнијих породица да се на Митровдан отпуштају “слуге” којима је истекао уговор и да се унајмљују нови. Уз то, у Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити децу, колико год да су погрешила, јер ће наводно онда целе године бити несташна.
Избоден копљем усред молитве
Православни списи наводе да је рођен у Солуну у трећем веку наше ере, за време краткотрајне владавине јединог варварског Римског цара трачанина Максимилијана од благородних и благочестивих родитеља, који дуго нису могли да имају деце. Био је син јединац.
Димитрије је по очевој смрти наследио војводско звање, а како је васпитаван у хришћанском духу, он је проповедао хришћанство, уместо да га, по заповести и налогу цара Максимилијана, истребљује.
Цар, сазнавши да је намесник Димитрије хришћанин и да је многе, уместо да их одврати, управо превео у хришћанство, нареди да Димитрије буде прво утамничен а затим избоден копљима, усред молитве.Солунски хришћани су га тајно сахранили. Касније је велможа Леонтије из Илирије, излечен од тешке болести над гробом овог мученика, у знак захвалности подигао је цркву.
Приликом ископавања темеља цркве пронађене су мошти Светога великомученика Димитрија. Проглашен је свецем, заштитником града Солуна.
Мошти у Солуну
Према предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, па је он зато назван Мироточиви. Мошти су скоро осам векова биле у Италији у граду Сан Лоренцо, али су на тражење Грка враћене (већи део) у Солун 1978. (глава) и 1980. већи део остатка моштију. Његове мошти и данас се налазе у цркви Светог Димитрија у Солуну.
Ова црква је на листи светске културне баштине од изузетног значаја од 1989. године. И данас се верује у лековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије „бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа“.
