Хиљаде верника, бројно монаштво и свештенство из многих земаља, окупило се јуче ( недеља, 20. октобар) у манастиру Тумане где се обележавала десетогодишњица обретања (откривања) моштију светог Јакова Туманског. У 08,30 Његово Високопреосвештенство Архиепископ пожаревачки и Митрополит браничевски г. Игнатије служио је апхијерејску Литургију а саслуживали су: Митрополит битољски г. Петар, Архиепископ и Митрополит врањски г. Пахомије, Митрополит тетовскогостиварски г. Јосиф, Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски г. Јован, Архиепископ ромулијанско-зајечарски и Митрополит тимочки г. Иларион, епископ топлички г. Петар. Након Литургије мошти светог Јакова су литијски пренете кроз народ Божији.
Свети Јаков
Преподобни Јаков (у свету Радоје Арсовић) рођен је 1894. године у селу Кушићи надомак Ивањице. После основног образовања, жељан науке и сазнања отиснуо се из домовине у француску, где је успешно завршио студије и стекао два доктората. Један из области философије на Сорбони у Паризу, а други из области права у Момпељео. Радио је као службеник у дипломатији краљевине Југославије у Француској.
Одмарајући 30-их година XX века у Врњачкој Бањи, нашао се приликом одржавања сабора богомољачких братстава Србије. Задивио се проповедима Св. Владике Николаја и свештенства, а посебно беседом једног простог Српског сељака. Дотакавши га том приликом благодат Божија, напустио је службу и световни живот и дошао је код Св, владике Николаја са молбом да буде искушеник. Након дугог испитивања Владика га је примио
Као искушеник прошао је сва монашка послушања. Као једном доктору наука није му падало тешко да риба тоалете, чисти кромпир и сл. Строго се подвизавао, слабо се и оскудно хранио, неретко отпацима од трпезе. Имао је само два пара изношених мантија. Никада није лезао у постељу, већ се молитвено одмарао. Одликовао се необичним даром ћутљивости.
Пре другог светског рата, био је уредник Хришћанског мисионара, а пред сам рат и у току њега, био је ватрени проповедник вере, украшен равноапостолном ревношћу. Стекавши многе духовне дарове, био је и прозорљив. Предвидео је оба бомбардовања Београда, бомбардовање манастира Жиче и др.
У току рата живео је у манастиру Љубостињи, где је упамћен као велики подвижник. Мучен од комуниста, исповеднички се упокојио, након жћестоког батинања у селу Раброву, у фебруару 1946. године. По сопственом завештању сахрањен је у манастиру Туману. Мошти су му откривене 21. октобра 2014. године.
извор и фото :манастир Тумане