U vreme vladavine Rimljana, mesto se zvalo Guduskum i predstavljalo je važan rudarski centar, da bi mu Sloveni kasnije promenili ime u Kučevo. Smešteno je u plodnoj kotlini gde se sreću obronci Zviških i Homoljskih planina, ekološka brana ovog mesta. Reka Pek, koja teče kroz Kučevo jedna je od najzlatonosnijih reka Evrope i zaštitni znak grada.
Eksploatacija zlata iz rečnih nanosa Peka počela je dolaskom Rimljana – posebno u periodu vladavine cara Hadrijana (II vek nove ere), da bi je u Srednjem veku nastavili srpski kraljevi. Posle oslobađanja od Turaka, eksploatacija zlata obnovljena je krajem XIX veka u vreme Kraljevine Srbije, a zatim i u Kraljevini Jugoslaviji. U tu svrhu korišćeni su specijalni bageri za vađenje zlatonosnog peska. Početkom 1930. u selu Neresnica, akcionarsko preduzeće u kojem je Kralj Aleksandar Karađorđević bio većinski vlasnik, planiralo je intenzivnu eksploataciju zlata i postavilo je na Peku najveći bager, po veličini drugi u svetu, odmah iza bagera nemačkog kralja u Indiji. Radi nadgledanja radova i odmora, kralj je planirao da češće dolazi u ovaj kraj i odlučeno je da se izgradi letnjikovac u kojem bi kraljevska porodica odsedala tokom boravka u Neresnici. Gigantski bager je proradio 12. oktobra 1934. samo tri dana posle atentata na kralja u Marseju. Tokom decenija rada, iz Peka je izvadio više od 7t čistog zlata, oko 25-32kg mesečno, sve do sredine 1955. kad je prodat u staro gvožđe.
U drugoj polovini XX veka, prešlo se na dobijanje zlata industrijskom preradom rude bakra, dok je eksploatacija ispiranjem zlatonosnog rečnog peska tradicionalnim načinom, gotovo potpuno zamrla. U poslednje vreme, za ručno ispiranje zlata tradicionalnim načinom na Peku, raste interesovanje, kod zaljubljenika u prirodu i stare zanate. Letnjikovac u Neresnici smešten u živopisnom podnožju Homoljskih planina i reka, traži investitora da mu vrati
kraljevski sjaj. U tom kraju je na par stotina metara od zlatnog Peka, 2022. iznikla i savremena punionica gazirane vode ”Rosa Homolje”.
U Kučevu se nalaze i ostaci jedinstvenog arheometalurškog centra iz rimskog doba, Kraku Lu Jordan, koji je od sredine III do kraja IV veka n.e. davao veliki ekonomski značaj regionu u službi metalurgije zlata, srebra, bakra i gvožđa. Nalazište je danas spomenik kulture od posebnog značaja u domenu istorije metalurgije, jedan od retkih u Evropi.
U rodnom mestu Đorđa Marjanovića i Stevana Raičkovića, se u slavu tradicije, običaja i kulture Homolja, od 1968. bez prekida održava jedinstvena nacionalna smotra izvornog stvaralaštva istočne Srbije, “Homoljski motivi” čiju simboliku je svojim opusom slavio i poznati kučevački slikar Dragan Kecman. Mesto Rabrovo je domaćin pozorišnih svečanosti ”Žanki u čast“u spomen na našu legendarnu glumicu, Živanu Žanku Stokić. Tokom manifestacije, Rabrovo postaje prestonica srpskog glumišta i nesvakidašnja scena za predstave naših najuglednijih pozorišta.
Avanturu i mistiku ovog kraja čuvaju meštani i netaknuta priroda Homolja, njeni vodopadi, vrela i speleološki dragulji – Ravništarka, Ceremošnja, Dubočka i Ševička pećina. Na 20km od Kučeva se nalazi i čudotvorni manastir Tumane, mesto hodočašća i jedan od najposećenijih manastira u Srbiji. Med, sir, kačamak i jagnjetina u Homolju imaju sasvim poseban ukus zbog pašnjaka i šuma bagrema, koji svoje kvalitete crpu iz zlatonosnog Peka i obronaka Homoljskih planina. Autentični proizvodi ovog kraja i razvoj turizma privlače ulaganja i povratak dijaspore u rodno Homolje.
ИЗВОР ПОПОРТАЛ