16. април 2024.

RTV KUČEVO

Radio Kučevo

Успомене на Ђорђа Марјановића (1931-2021)

Ђорђе Ђока Марјановић (Кучево, 30. октобар 1931. — Београд, 15. мај 2021.) био је југословенски и српски певач, најпопуларнији током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година 20. века у СФР Југославији и Совјетском Савезу и, по многима, највећа звезда југословенске и српске забавне музике.

Тридесетих година прошлог века, у дворишту породичне куће у Кучеву, један малишан често је испољавао уметнички нагон и жељу да се игра позоришта. Судбина је, на радост његових обожавалаца, Ђорђа Марјановића усмерила ка музици, тако да је дечачке снове остварио преко естраде.

Све је почело 1957. године у Нишу; позван је да са групом певача и хумориста наступа на отварању Летње позорнице у нишкој тврђави. Десило се чудо: иако је био непознат певач публика је одлучила да он буде звезда вечери!

Ускоро је позван у Љубљану на одслужење војног рока. Дан пре поласка, шеф продукције Радио Београда Љубомир Гоцић позвао га је да сними десетак песама. Исте године, баш на рођендан Ђорђа Марјановића; 30. октобра 1959. године, новооснована Продукција грамо фонских плоча (ПГП) пустила је у продају своју прву произведену ЛП плочу са осам песама. Следеће године, одмах после одслужења војног рока. Ђорђе учествује на Фестивалу забавне музике у Опатији. Отпевао је две песме и то: “Продавац новина” и “Разносач млека” и освојио три најважније награде.

После тог успеха није било сумњи да је он нова звезда на небу забавне музике. Његова по пуларност је је у неслућеним висинама и зато одлучује да у Дому синдиката 25. децембра 1960 године одржи солистички концерт под називом “Звиждук у осам”, Био је први певач у Југо славији који оддржао солистички концерт. До 1990. године имао је 14 солистичких концера та а неки од њих су имали и по десет реприза.

Затим, 1961. године Ђорђе доживљава најлепше професионалне тренутке које један уметник може да доживи: на манифестацији “Златни микрофон” коју је директно преносила телевизија, одлучено је да он не добије ни један од пет микрофона који су били награде за певаче. Публика у сали је бучно протествовала, телевизијски пренос је прекинут. Револтирани гледаоци из Београда су кренули према центру града, публика из дома синдиката је Ђорђа сачекала на изласку из сале и на рукама га однела на Теразије. Попели су га на један аутомобил. Саобраћај је прекинут а Ђорђе је, са аутомобила, заједно са окупљенима, певао до изнемоглости.

Један од најважнијих тренутака у његовој каријери је прво гостовање у Совјетски савез 1963. године. Резултат је познат. Постао је најпопуларнији певач у историји те земље. Тамо је одлазио укупно 35 пута и одржао више од 3000 концерата, снимио је на десетине плоча које су се продавале у милионским тиражима. Био је пун самопоуздања па је и у Југославији на ставио да ниже успехе: бројне турнеје, фестивали, победе, овације и изливи поштовања ње гове уметности. Све је то трајало годинама…све до кобног дана у Аустралији где је на конце рту доживео мождани удар. Тада је прекинута најуспешнија каријера на овим просторима у којој је имао безброј концерата у Југославији и иностранству. Наступао је у СССР-y, Француској. Америци. Немачкој, Бугарској, чак и Јапану… Први је са ових простора који је у чувеној париској Олимпији имао концерт. Био је велики хуманиста па је у каријери одржао преко 1000 хуманитарних концерата.

У његовој блиставој каријери било је много награда и признања; освојио је 15 првих и без број других и трећих награда на фестивалима широм бивше Југославије, за певача године про глашен је 1964. године, био је власник 4 Златна микрофона, а 1974. године је победио на “Купу певача Југославије”.

За свој уметнички рад одликован је више пута: 1972. године “Орден рада са сребрним венцем” примио је од Тита, 1991. године “Орден дружбе народов” примио је од председника Русије Горбачова, а “Сретењски орден” трећег степена за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области музичке уметности 2015. године је примио од пред дника Вучића. “Сребрну плакету” Општине Кучево добио је 1978. године.

Као својеврсно признање, ПГП РТС је 2004. године издао комплет од 3 ЦД-а на којима су биле песме из свих фаза музичког стваралаштва Ђорђа Марјановића и представиле га као певача, текстописца и композитора. Ту је био обухваћен само мали део Ђорђевог опуса, али довољно да потврди оправданост проглашења Ђорђа за најпопуларнијег певача у 20. веку на простору бивше Југославије.

Ђорђе Марјановић са почетка каријере

Учешће у културним збивањима

Ђорђе Марјановић је, несумњиво, највећа југословенска звезда 20. века. Упркос свему, Ђорђе је још увек актуслан, то јест, актуелна је његова музика. Поставља се питање – чиме је очарао толики број обожавалаца. Ту су свакако велики рад и труд који је овај певач уложио у своју каријеру. И његове колеге, други певачи и певачице, су се такође трудили, само је Ђорђе имао другачији приступ раду и публици, а имао је и срећe,

  • На почетку каријере Ђорђе је, кад су се стекли услови, гостовао у Кучеву са групом радио певача и глумаца. Основна школа је усељена у нову зграду са фискултурном салом 1961. године (сада средња стручна школа). На западној страни сале пробијен је зид према просторији свлачионице и изграђена је бина (позорница). Столице су доношене из учионица, а било је места и за стајање. Пре и после гостовања певача организоване су приредбе народних и забавних певача као на пример – ”Микрофон је ваш” и то са жиријем. – сећања Душана Закшека.
  • Ђорђе је учесник смотре ..Хомољски мотиви” од 1968. године и то неколико пута. Он је као већ велика звезда југословенске музике био први ”Врховни пастир” на свечаном дефилеу свих учесника улицама Кучева, такође је заједно са Дуном Ланго, тадашњом најбољом спикерком и водитељком ТВ Београд, водио програм наступа учесника смотре на стадиону. Овај водителски пар је неколико година подизао атрактивност програма на највиши ниво у Југославији. Ђорђе је, као ”Врховни пастир”, потписивао и проглас о организацији смотре којим су будући учесници позивани на смотру. Увече, после програма на стадиону, одржала се ..Распевана хомољска ноћ” (музичко-забавни програм) најпре у летовалишту у Колонији, а касније у хотелу у граду где је Ђорђе наступао више пута.
  • По завршетку изградње Дома културе (данас Центар за културу,Драган Кецман“), те 1981. године, Ђорђе је одржао солистички концерт за грађане Кучева и околине.
  • На гостовању у Аустралији, у Мелбурну, 14. априла 1990. године, на концерту је доживео мождани удар После дугог лечења започео је физикалну терапију и опоравак од августа исте године наставио у свом Кучеву окружен својом породицом и мештанима Кучева.

После делимичног опоравка Ђорђе више није могао да наступа. Почетком 21. века, у Кучеву, Иван Велковић, тада студент, оснива дечију вокалну групу ”Иван и негови клинци”. Њихов репертоар су поред дечијих, углавном чиниле песме Ђорђа Марјановића. Тако су га подсетили на дане младости и каријеру. Сваке године су одржавани рођендански концерти ове групе на којима су, поред Ђорђа, учествовали и Мина Субота, Мики Јевремовић, Јова Радовановић, Дејан Цукић, али и наше Гоца Стојићевић, Изворинка Милошевић. Светлана Арсић и други.

Ђорђу је у Београду, у Сава центру, организован и опроштајни концерт на коме су колеге певале његове највеће хитове, а он је успео да отпева ..Ко некад у осам” и на плеј бек ..Хвала вам пријатељи”.

Награде

  • Златна плакета Београда
  • Изванредни Златни беочуг (Културно – просветна заједница Београда), за животно дело, 1998. године
  • Златни мелос – награда за животно дело, 2015. године
  • Златни микрофон Радио Београда, 2016. године
  • Естрадно-музичка награда за животно дело Савеза естрадно-музичких уметника Србије, 2017. године
  • Награда за животно дело Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије, 2018. године
  • Признање “Национални естрадно-музички уметник” од Савеза естрадно-музичких уметника Србије, 2018. године

Ђорђе као учесник смотре "Хомољски мотиви" у Кучеву

Драгослав Лукић, тада директор Угоститељско туристичке радне организације “Партизан” из Кучева, био је родоначелник идеје о покрета у манифестације изворног фолклора и народног стваралаштва Источне Србије у Кучеву. Организациони одбор, који су сачињавали углавном руководиоци радних оганизација општине Кучево (које су и материјално помагале реализацију ове идеје), после великог рада на одабиру фолклорних група, играча и певача, те њиховој мотивацији да оставе своје свакодневне послове на њивама, пашњацима, бачијама.. и дођу и наступе у Кучеву, одредио је и датум прве смотре.

11 и 12. маја 1968. године у Кучеву одржана је прва “Смотра изворног народног стваралаштва ”ХОМОЉСКИ Мотиви”.

Ђорђе Марјановић, већ прослављени естрадни уметник, био је први водитељ програма на летњој позорници стадиона “ФК Звижд”-а, заједно са Дуном Ланго, познатом спикерком ТВ Београд. На тој Смотри је изабран и Први глас Хомоља. Ласкаву титулу је понела Гордана Стојићевић, ученица из Нереснице, касније једна од најбољих певачица народних песама.

Једна од новина 3. Хомољских мотива (1970. године) је увођење Врховног пастира који на коњу или пешице предводи свечану поворку свих учесника Смотре улицама Кучева, све до позорнице на стадиону. И ту улогу је Ђорђе успешно обављао неколико пута наредних година.

Друга новина и велика атракција за гледаоце на стадиону је избор Најлепше пастирице Хомољa. Она је бирана међу учесницама Смотре и у жирију је често био и Ђорђе. Проглас о одржавању Смотре испред Извршног одбора потписивао је опет Ђорђе као Врховни пастир и грађанин Кучева.

Ђорђе и Дуња Ланго 1968. године
Дефиле учесника улицама Кучева 1968. године
Ђорђе и учесник Смотре 1970. године
  1. године Ђорђе је био водитељ програма Смотре на стадиону заједно са, тада јако попу ларном глумицом Весном Чипчић. Првих година се по завршетку изворног дела програма, на стављао естрадни у коме су наступали дотадашњи победници Мотива: Гордана Стојићевић, Изворинка Милошевић, Станиша Пауновић, Слободан Лекић, Светлана Станимировић, ка сније Арсић, као и најпопуларнији народни певачи Југославије уз оркестре Велизара Матушића и Тихомира Пауновића. Ревијални део програма се тих година настављао у хотелу Рудник у коме су учествовали многи познати певачи, Ђорђе свакако, и глумци међу којима и Чкаља.

Прослава јубилеја 30. смотре Хомољски мотиви (петак, 30. мај 1997. година)

Увеликој сали Дома Културе у Кучеву одржана је свечаност поводом јубилеја Мотива, као и промоција највећег републичког признања за области културе – Вукове награде коју је ова смотра добила крајем прошле године. Директор Дома културе, госпођа Сања Вукојевић прочитала је одлуку одбора смотре. Највеће признање смотре Хомољског пастира добили су: КПЗ Србије, Ђорђе Марјановић, први водитељ програма и врховни пастир смотре, Драган Кецман, кучевски сликар, Живко Драгомировић из Мелнице, свирач на листу, Златара Мајданпек и представници КПЗ Зајечар. Бор и Бољевац. Први је велику повељу примио утемељивач ове смотре, господин Драгослав Лукић.

Ђорђе Марјановић прима Хомољског пастира.

Ђорђе је на Мотивима учествовао петнаест пута!

Од општине Кучево, 1978. године Ђорђе је добио “Сребрну плакету”, а највеће признање Смотре “Хомољског пастира” добио је 1997. године.

Легенда југословенске забавне музике Ђорђе Марјановић преминуо је у деведесетој години. Ђорђе је сахрањен у Београду у Алеји заслужних грађана, где му је постављена спомен плоча.

Данас се успомене из његове стваралачке биографије чувају у спомен просторијама у старој згради поред пруге. Нешто навише је његова кућа за одмор, као и стамбена зграда до улице његовог брата Впкислава. У излогу једне продавнице у главној улици Кучеца постављен је велики постер Ђорђа Марјановића са девојкама у народним ношњама из времена када је он био врховни пастир и водитељ смотре ”Хомољски мотиви”, сем тога, урађен је прелеп, велики мурал на зиду зграде на почетку поменуте улице, прекопута аутобуске станице у Кучеву.

Постер
Мурал

Да се не заборави: Бака Стојана , која је одгајала Ђорђа и његову сестру Љиљану после смрти њихове мајке Госпаве, умрла је 1953. године и сахрањена је на Новом гробљу у Кучеву. На њеном споменику су, поред имена и презимена и највероватније Коканови стихови: нашој драгој нани, нашој милој мами споменик подижу њени сиротани.

Дискографија

Студијски албуми
1959.Музика за игруПГП РТБ
1961.МустафаПГП РТБ
1969.Пријатељи, Здраво!ПГП РТБ
1975.А живот тече даље…Југотон
1979.Хвала вам пријатељиПГП РТБ
1982.Двадесет никад вишеПГП РТБ
Синглови
1960.Песма разносача млекаЈуготон
1961.МилордПГП РТБ
1962.СамПГП РТБ
1962.Експрес кафаЈуготон
1962.ЂаволиПГП РТБ
1962.Играјмо твистПГП РТБ
1963.РобертаПГП РТБ
1963.ЉиљанаЈуготон
1963.ГонзалесПГП РТБ
1963.Другови из мог двориштаПГП РТБ
1963.Ја плаћам ове ноћиПГП РТБ
1964.Звиждук у осам тема из филма Звиждук у осамПГП РТБ
1964.Медисон у МексикуПГП РТБ
1965.ЂаволиПГП РТБ
1966.Другови мојиПГП РТБ
1967.ДевојкеПГП РТБ
1968.РоманаПГП РТБ
1968.Мене нема ко да жалиПГП РТБ
1969.Ако љубави немаПГП РТБ
1970.Од љубави до мржње/На гори расте јоргованПГП РТБ
1970.Од љубави до мржње/На гори расте јоргованПГП РТБ
1971.За дане љубавиПГП РТБ
1971.И тако оде МаријаПГП РТБ
1971.Диду-лиду-даду/ДирладаПГП РТБ
1972.ГрешницаЈуготон
1972.Та тужна музика/Диги-диги-дајгеЈуготон
1974.Живиш сама/Она ме не воли вишеСтудио Б
1974.А живот тече даље/Ема, ЕмилиЈуготон
1975.Последњи воз/Песма са планинеЈуготон
1975.Чинге-Линге/Ако човек живи самЈуготон
1977.Бела дама-Црни краљПГП РТБ
1978.Никад није касно/Ружичасти снегЈуготон
1979.Кабаре/Лудо срцеПГП РТБ

Филмографија

ГодинаНазивУлога
1962.Звиждук у осампевач
1962.Медитеранско путовање
1963.Звуци уз обалу
1963.Детелина са три листа
1963.Шест свечаних позивница
1963.Дугме за пети спрат
1965.Пева се у свету
1966.Рођена на Сенипевач
1967.Забавља вас Мија Алексић
1969.Весело вече – 20 година
1973.Образ уз образ
1973.Наше приредбе
1976.Част ми је позвати вас
1978.Музика моје младости
1979.Седам плус седам
1980.Полетарац
1980.Мама и грешница
1988.Звездана прашина 2певач

Извори: Монографија о Ђорђу Марјановићу, Википедија, Жика Рајичић, Нови дан.

Redakcija internet portala RTV KUČEVO – Katarina Savić