Музика поседује универзалну моћ, разумљива је свим народима света, обасјава нас емоцијама и повезује. Својом хармоником ОН оставља огроман пример љубави изражен кроз његову музику коју ствара са пуном одговорношћу и прецизношћу, дајући им своју душу и целог себе за сваки тон који је одсвирао. Увек се труди да остави прави пут и инспирацију следбеницима и онима који воле и поштују његову музику. Прави представник из овог Хомољског краја такве музике која подиже расположење и дотиче душу је виртуоз, наш вечерашњи гост, Божидар Матушић.
Како сте?
- С обзиром да је студио јако лепо припремљен, ја сам одушевљен и радујем сам што сам са вама вечерас. Располозење је добро, увек сам позитиван.
Да ли можете да нас ближе упознате са Вама, нешто о Вашој биографији? (одакле сте, године, можда нешто о детињству)
- Ја потичем из једног некадашњег сиромашног села, из Бродице. Волуја ми је сада матица. Свирам хармонику веома дуго. Шта сам постигао то се види и народ зна то да цени. Потичем из добре породице, као што знате. Брана, Веља и Велизер, на жалост више нису са нама, али и ја спадам међу њих. Свима је познато да су они јако добри музичари били и остали, народ зна то да цени. Свака њихова мелодија је препознатљива и она је добра и лепа за свакога ко уме да чује и осети. То је велики траг који су оставили чика Миле и мој отац.
Хоби су ми пецање и спорт. Волим пецање на Дунаву, идем у Голубац, и делегат сам на утакмицама.
Када сте открили таленат и саму љубав према музици?
- Захваљујуцћи њима ја сам тај Божа Матушић. То је све почело од малих ногу. Они су нам дали тај повод. Као мали волели смо да дирамо њихове инструменте. И они су говорили: Овај ће једног дана бити добар музичар.
Ко вам је био узор у младости? Да ли имате данас неког узора?
- Мој стриц Миле Матушић и мој отац. Они су ми највећи узори у животу. Док сам жив сетићу се њих.
А данас волим што је све лепо, не бих да именујем музичаре, сви су они добри музичари, сви свирају на свој начин. Ја волим те двојке, народну музику, српску, Шумадију, влашку. Бранко Олар је прву плочу снимио са мојим оцем и братом, то је легенда влашке музике, која на жалост није више међу живима. Кроз ту музику смо се се дружили и он је, као и Станиша Пауновић, поставио влашку музику, ја сам радио са њим и они су ми били узори.
Са којим сте све извођачима сарађивали?
- Радио сам са много великим музичарима. 9 година сам радио у хотелу у Кучеву. Преко естраде сам добијао музицаре који су били звезде. То је било јако лепо. Чак сам имао част да радим са Јовицом Петковићем, са Тозовцем, Цунетом, … Немаштине тада није било, а данас, корона, свима је тога преко главе, али има се и данас и биће.
Са ким сада сарађујете? (О Оркестру) Које вредности најбоље дефинишу људе у вашем оркестру?
-Тренутно радим са свима, ко ме позове. Одазивам се. Тренутно радим са једном госпођом, зове се Андријана Јовановић, она је јако позитивна што се тиче музике, ја сам се јако лепо изнанадио. С њом сам радио на једном концерту у Манастирици и први тон који је она отпевала, певала је песму моје Радојке Матушић, верујте ми да сам се расплакао. Колико је било сличности. Она је била на концерту са мојим братом Велизером, тамо је узимала прва места и свуда награде. Ми имамо тезге сада, људи нас зову и радимо много. Много је пазжива, осетљива, из Манастирице је и увек се одазива. Пева и српски и влашки, а влашки разбија. Поменуо бих и Јелену Мартиновић, она је исто из Манастирице. Били смо заједно на телевизији Бранићево. Мануела Бумебшевић из Шевице, она је школована и јако талентована, пева сваку музику. Тренутно сам са њима презаузет, молим остале да се не љуте. Споменуо бих и Милана из Манастирице, са њим такође сарађујем.
Оркестар који ја имам, је јако дисциплинован, пуно радимо и вежбамо. То су људи професионалци. Увек излазе нове песме, и народна, забавна, новокомпонована. Људи нас зову, кољендра, занатска, заветине и тако увек се надје нешто.
Да ли приватно дајете часове хармонике?
- Дајем. Имам ученике у Брњици, Турији и Рабрву, он је јако заинтересован мали, а има само 5 година. Не може он да учи, још је мали, али има велику вољу. То су му сада више игра и упознавање.
Долазите из музичке породице, да ли је то олакшање или не? (Да ли међусобно помажете једни другима?)
- С обзиром да њих више нема, остао ми је само из породице Матушић, који свира, он је сада у Аустрији и ето мој брат Драгиса и Далибор Матушић. Ми смо активни и радимо.
Где сте све наступали, да ли постоје и неке светксе дестинације?
- Да не испадне да се хвалим, али већина музичара зна да сам био чак у Канади у Торонту. Тамо сам био 6 месеци и доста сам радио и зарадјивао. Радио сам у Аустрији, Швајцарској, Белгији, Данској,… Остала ми је жеља да одем у Аустралију.
Шта Вам даје инспирацију за стварање и свирање?
- За то треба проблеме оставити по страни, мада се увек нешто деси. Препустиш случају и дође само по себи.
Да ли је данас тешко бавити се музиком?
- Не. Ако волиш нешто то и можеш. Музика је увек на првом месту, ко пева зло не мисли. Не може свако да се бави музиком, мора да има мало талента, жељу и вољу, то се све учи као ђак првак, од основне до факултета. Мени је музика занат, то радим и са тиме зарадим. Лепо је и да се ради и да се зарађује. А музика је музика, било која.
Да ли сте били на неким такмичењима?
- Као мали јесам, у школи, као дете. Моји су увек били добри музичари и ја сам увек био по страни, да не би било намештаљке. Али радим са мојим ђацима да барем треће место освоје. Ја сам из кафане отишао, па снимао касете за телевизију и радио, радио сам у студију доста, то се снимало и радило. Нисам ишао на такмичења, јер нисам хтео, знао сам за себе ко сам и шта сам, нису ми били потребни пехари. Али када смо свирали концерте, добијао сам похвалинице и то ми јако знаци.
Како изгледа стварање једног кола? Сам тај процес?
- Увек постоји инспирација. Човек увек мора да буде миран и сталожен, да нема проблема. За све треба имати свој мир. Ја своју инспирацију волим да налазим у лепим стварима. Када вежбам, увек волим да будем у тренду.
Када говоримо о музичким стиловима – ако бисте одлучили да снимите албум потпуно другачији од свега што сте до сада радили, како би звучао? Која би то музика била? (Или nе бисте мењали жанр?)
- Не бих ништа мањао, јер сам по томе препознатљив. Свирамо Шумадију, Врање, Македонију,… Свака част новитетима, немам ништа против, али не бих мењао своје.
Да нисте музичар, шта бисте били?
- Захваљујући вама ја јесам музичар, али када се не бих бавио музиком, био бих тракториста. То ми се свиђа.
Који су вам планови и жеље за даље?
- Да наставим да се бавим музиком, да будем са људима, међу добре људе, да се друзимо, певамо, забављамо,…
Шта поручујете младим, новим музичарима?
- Само рад и вежба. Треба да буду добри људи, да имају добро понашање. Да увек буду у тренду, да се увек ради и вежба.
Redakcija internet portala RTV KUČEVO – Katarina Savić