Гости у нашем студију Новица Ђорђевић (хармоникаш и фрулаш) и Јанко Мартинесић (певач)

Музика је врста уметности која нас свакодневно окружује и чини саставни део нашег живота. Слушамо је на улици, послу у превозном средству или код куће. Мање више то значи да је слушамо на сваком могућем месту које постоји, а сада већ не толико новом технологијом омогућен нам је пренос звучних мелодија помоћу телефона и других апарата. Музика је, по дефиницији, уметност која звуцима изражава осећање, расположење, ставове и представе о догађајима. Музику волимо, одрастамо уз њу и сакупљамо успомене кроз њу.

Она изазива промену расположења, али нас мотивише да се усмеримо ка неким стварима. Понекад нас подсети на лепе тренутке из нашег живота, али исто тако и на оне мање лепе, уколико је музика била упечатљива током неког значајног догађаја.Музика има и право лековито дејство. Када кажемо да музика лечи, не мислимо то само фигуративно. Истраживања су показала да она лечи и сузбија стрес, анксиозност и коронарне болести срца. Осим што је лек за душу, музика је исто тако, слободно можемо рећи, лек и за наш организам и живот.

Вечерас су ту са нама Новица Ђордјевић (хармоникаш и фрулаш) и Јанко Мартинесић (певач).

• Господо, како сте? Како вам је овде код нас?

Јанко: Удобно, лепо и пријатно.

Нoвица: Сјајно, фантастично.

• Да ли можете укратко да нам се представите?

Новица: Ја сам Ноцива Ђорђевић, из Нереснице, засео Гложана. Прво сам почео да свирам фрулу, па хармонику.

Јанко: Ја сам Јанко Мартинесић. Долазим из села Лазница, општина Жагубица. Бавим се музиком већ 30 година, радим то из љубави и идемо кроз живот са њом.

• Хајде да се вратимо уназад, желим да вас питам како је све кренуло? Када сте заправо открили таленат за музиком?

Јанко: Случајно, али са великом љубављу. Жеље су биле велике. Овај посао мора да се воли да би се истрпео. Ја сам 80тих већ кернуо и радио, али могућности су биле другачије, нисам могао одмах да успем. Био сам удаљен од музичара да сам могао да напредујем. Па сам касније поред Новице и осталих  се усмеравао колико је то било потребно да радим овај посао.

Новица: Почео сам да свирам фрулу чувајући свиње. На вашару сам купио фрулу, научуио сам неку мелодију и тако почео да свирам захваљујући Велизеру Матушићу. Прва приредба ми је била у шестом разреду у Нересници. Међутим у мом комшилуку је дошао Слободан Божиновић, легенда хармонике и влашке музике. Деда то није волео, он је хтео да се бавим занатом, али тата ме је подржавао. Уз помоћ фруле сам учио и хармонику. Да сам у то време имао веће финансије можда бих био сада негде далеко. Тако да сам остао на селу, али ако би се опет родио не бих ништа променио у животу. После фруле сам открио таленат. Хармонику сам сам учио да свирам, прво са неким песмама. Касније сам учио код Слободана Божиновићем.

• Да ли је био тежак почетак или је сада теже?

Јанко: Оба три.

Новица: Сада. Због короне. Ово је најтежи период за нас музичаре.

• Господине Новице, Ви свирате и хармонику и фрулу. Одакле љубав и за једно и за друго? Шта је лакше за свирати?

Новица: Ау, тешко питање. За фруулу не треба музичко знање, треба слуха, а то је дар од бога. За хармонику треба основно и средње школско знање, много рада и труда да би свирао и леву и десну руку. За мене је духовнија фрула, а тежа је хармоника.

• Господине Јанко, да ли сте учили негде да певате или сте сами вежбали и учили?

Јанко: Јесам учио код многих. А доста сам и сам вежбао, нико неће да ти сам да хлеба из руку, мораш сам да се трудиш и учуш.

• Са киме сте све сарађивали од музичара?

Новица: Пола њих су покојници, на жалост. Од мајстора који нису са нама сарађивао сам са Слободаном Божиновићем, Слободаном Лекићем, Станишом Пауновићем, Бранком Оларом, Слободаном Домаћиновићем, Гигом, … А од људи који су идаље са нама то су  Жика Цветковић, Вита Мали са њим већ 13 година сарађујем, Жељко и Лаза Чикаревић, са Јанком сарађујем 18 година…

Јанко: Са многима. Са Новицом Јовановићем из Градишта сам радио 2,3 године. Од 91. године са Новицом Ђорђевићем, сарађивао сам и са Туђманом, Драганом Митровићем, Миланом Обретковићем, Добрњацем,… Сада сарађујем са Светом Гралом.

• Господине Јанко, ко вам је био узор у младости? Кога сте приватно волели да слушате?

Јанко: Ја сам највише волео да слушам Бранка Олара, па онда Слободана Домаћинмовића и Станишу Пауновића.

• Да ли се још неко бавио музиком  у вашој породици?

Новица: По мајици – њен отац, деда Михајло, он је свирао фрулу, онда брат од маме, ујка Војче исто је свирао фрулу. Ја сам 87. године већ добро свирао хармонику и моја сестра је те године, тада имала непуних 18 година, снимила песме са легендарним Велизером Матушицем и Вељом Кокорићем, она се зове Невенка Ђорђевић.

Јанко: Не, нисам имао тада. Моји су били и против тога да се ја бавим музиком, али ја сам успео. Међутим, сада у породици имам унуку која свира флауту.

• Где налазите инспирацију за своје песме и кола?

Јанко: У животу. Животним ситуацијама, повезујем ствари и догађаје.

Новица: Одмах. Одсвирам три тона и од њиих могу да направим одлично коло.

• Господине Новице, да ли сами осмишљавате ваша кола или вам неко помаже у томе? Како тај процес изгледа?

Новица: Нико ми никада није помогао што се тиче мојих кола. Одсвирам три тона и од њих направим коло. Остајем ноћу сам у соби и тада ми падне нека фраза на памет, па још једна, па још  једна и онда коло могу за 10 минута да направим. То је просто дато од Бога, то не може свако. 

• Господине Јанко, текст песме има јако велику улогу. Да ли ваше текстове пишете сами или вам неко помаже?

Јанко: Више сам. Према осећају, према ситуацији, данашњици, животу, … 

• Колико песама, кола, Цд-ова имате иза себе? Знате ли уопште број?

Новица: Ја имам један са фрулом. А овако имам са разним певачима, не знам ни са ким сам све снимао.

Јанко: Ја имам 2,3. Немам пуно.

• Да ли имате неку своју песму или коло да сте некоме посебном посветили или да ви посебно волите?

Јанко: Ја имам песму коју сам посветио пензионерима и једну сам себи посветио. Све су песме намењене нечему, неком догађају и све су ми посебно драге.

Новица: Јесам. Мојој деци коју  нисам видео 20 година. Да знају да сам им ја отац. 

• Каква је ситуација са свиркама?

Јанко: Ја не могу да се пожалим.

Новица: Имамо сваки дан. Само што је све у мањем саставу.

• Да ли је напорно бити музичар?

Јанко: Зависи од ситуације, али јесте. Зато што се дуго не спава, а дуго се ради. Додуше данашња весеља су лаганија, али пре су весеља трајала по пар дана.

Новица: Није. Сад се све смањило. 

• Који су вам планови за даљу каријеру? 

Јанко: Радити колико је могуће. Зависи од ситуације и од здравља.

Новица: Немам шта да додам. Само здравља да буде.

Музика је звук душе, директан глас личног света. Што су нам вечерашњи гости и показали.

Пуно Вам хвала на издвојеном времену. …

Redakcija internet portala RTV KUČEVO – Katarina Savić