January 29, 2023

RTV KUČEVO

Radio Kučevo

Гост у нашем студију Божидар Мијуцић (певач влашке музике)

Народна музика се понекад сматра оригиналним изразом  културе  оног што се треба сачувати или оживети. Народна музика је жанр традиционалне, често названа сеоском  музиком, која је првобитно преношена кроз генерације усменим предањем, са колена на колено. Порекло народне музике није прецизно познато, али се сматра да је присутна од почетка самог човечанства 

Чињеница је да нема доброг провода, без добре музике и квалитетног певача, па је то један од разлога због којег су влашке народне песме  тако популарне и радо слушане међу свим генерацијама. Једно је сигурно – музика је та која подгрева атмосферу и подстиче забаву, поред свега осталог што сам навела малочас. Влашка народна музика је тако весела, сликовита и жива , сва њена лепота се налази у једноставности и начину на који је певач донесе публици.

Како сте, како Вам је овде код нас у студију?

  •  Осећам се јако пријатно, друштво је супер, атмосфера опуштена.

За почетак, желели бисмо да знамо нешто више из Вашег приватног живота, колико нам дозволите, наравно. 

– Е овако , долазим из Волује иначе имам 65 година, пензионер сам већ неколико година, чувам унучиће и јако сам срећан због тога.

Када сте почели да се бавите музиком? 

– Ја сам имао афинитете према музици још од малена, међутим нешто озбиљније у средњој школи, мада сам тада преферирао више српску народну музику, сећам се средњошколских дана када сам носио гитару, носио дугу косу и тако то, међутим нисам баш нешто знао да свирам гитару, али десило се игром случаја да за мене чују Драгиша Павловић Ракобарац и још неки који су ми понудили једну влашку песму, уствари две онда су плоче биле са две песме, требало је Станиша Пауновић да пева, међутим он је одлучио да мени то да. Jа сам сматрао да је за мене више српска народна музика па сам и ја одбио, тако да сам остао неко време у некој тајности. 

Наш мотив да Вас позовемо у госте била је ваша песма ‘’Пјекуље ку апа љине’’, та песма је доста тражена на нашем радију. Да ли можете нешто више да нам кажете о тој песми?

  •  Та песма је снимњена крајем 80-тих година. За ту песму речи је написао Станиша Пауновић. Ради се о Пеку који је некада био чувен по бистрој води и по том пеку човек који је био болестан слао је поруку својој драгој да је болестан и да само она може да га излечи, у то време нису били актуелни мобилни телефони, па се поруке преносиле преко реке Пек. Када се лепо слушају речи, песма је мало и жалосна. Размишњам не дао Бог да то буде моја аутобиографска песма.

Одакле жеља за певањем? Да ли сте похађали неку школу певања или сте све сами учили? Како? 

– Кад сам био мали гитара, али ја сам више волео хармонику и маштао сам о хармоници, међутим моји нису имали слуха за то мислили су да човек који се бави музиком не може да поштено живи од тога. И не знам то је урођено, слушао сам свог оца како звиждуће по дворишту и он је имао овај таленат само за то, нисам га чуо да пева или тако то. Можда ми је урођено, од Бога дато. Нисам похађао никакву школу.

Колико сте времена посветили самом вежбању певања?
– Вежбанје сам посветио народној музици ипак сам је више волео. Поготову двојке. Волео сам и севдалинке у оно време и обавезно Шабана Шаулића то се слушало и дан данас се слуша.

       Коју врсту музике приватно волите да слушате? Омиљени певач/певачица? 

  • Највише волим да слушам двојке, народну музику, од певача: Нешу Манојловића, Марка Гашића, Дарка Лазић,… 

Када сте снимили ваш први и, на жалост поледњи, албум, ко вам је био узор, идол? 

  • Први и последнји албум сам снимио 1980 године , али приметио сам да нисам човек који се истиче или гура са неким. Требало је да се научи пуно песама, за неку свирку је потребно бар 300 песама, а ја у оно време можда сам знао стотинак песама које сам сада нажолост заборавио, дефинитивно сам био лењ. Касније су ми се десиле неке околности због којих ми није било до тога. Мени су узори били Станиша Пауновић и Слободан Лекић, нажалост нису више међу нама.

Колико сте песама снимили? 

  • На том једном албуму има осам песама за које су највише заслужни Станиша Пауновић и Драгиша Павловић. 

Да ли сте за неку своју песму посебно емотивно везани?

  • Пјекуље ку апа љине,  Ин вијаца је меј фрумос и ћињерацо ше грабјеш.

Ваше песме су баш лепе, зашто их тако мало има?

  • Не знам ни ја. Издешавале су се неке приватне ствари, па можда због тога. Никада није касно, али нема више бате Станише, не знам који бих текст користио, јер данас свега има. Могао бих само да ископирам неког, а то не бих волео. Више пута ми је и Драгиша Павловић рекао да бих требао још да снимим, али отом-потом.

Нека Ваша порука за све младе музичаре….

  • Сада су могућности много боље. Сада могу да се експонирају. Међутим ја сада не знам да ли постоје млади људи који се баве тиме, али има их сигурно. Поручујем да не одустају. Јер је музика и када си срећан и када си тужан. Млади нека се определе за музику, јер је то добар позив.


И за крај све ово о чему смо причали са нашим гостом , закључујемо  да певач   даје песми   потпуну  драж, због које се оне и деценијама након што су настале, и даље радо слушају на весељима широм наше земље. Хвала вам што сте били наш гост вечерас , надамо сте да сте и ви драги слушаоци уживали са нама. Екипа радио Кучева вам жели вам пријатно вече и  останите на нашим таласима. 

Redakcija internet portala RTV KUČEVO – Katarina Savić