Хармоника је полифони и аерофонски музички инструмент са клавијатуром или дугмадима. Музичар на хармоници (хармоникаш) рукама шири и скупља мех чија ваздушна струја пролази кроз вентиле. Ове вентиле контролишу хармоникашеви прсти притиском на дирке. Тело хармонике се састоји из две дрвене кутије повезане мехом. Величина и маса хармонике варира у зависности од њеног типа, броја регистара и басова. Хармоника је фолклорни инструмент популаран широм света. Веома је присутна у традиционалној и новокомпонованој музици Србије. Било је неких полемика око тога ко је заправо изумео хармонику. Иако се то често приписује Цyриллус Дамиану из Беча, сада се верује да је Фриедрицх Буцсхманн из Берлина ипак био први који је изградио основни модел хармонике давне 1822. године.
Сада када смо насе слушаоце упознали са хармоником, можемо прећи на интервју.
Вечерас је са нама господин Горан Павловић – Ракобарац, хармоникаш из Ракове Баре.
- Како Ви доживљавате хармонику? Шта је за вас хармоника?
- Душа. Цео живот. Музика.
- Зашто баш хармоника?
- Мој отац је чувени хармоникаш, ја сам одрастао уз њу.
- Да ли је то инструмент од кога данас може да се живи?
- Могло је, може и моћи ће.
- Да ли можете да нам кажете нешто лично о себи, како би Вас и наши слусаоци упознали?
- Долазим из Ракове Баре. Син сам Драгише Павловића (хармоникаш). Рођен сам 1972. године. Од петог разреда основне школе сам почео да свирам хармонику.
- Како и када је почело Ваше озбиљније дружење са хармоником? А посебно ме занима одакле то ‘’Ракобарац’’?
- Дечије сворање је почело од 5. разреда основне школе, а озбиљније сам почео да се свирам после војске. Тата ме је узео у свој оркестар. И тако је све почело. А Ракобарац је због Ракове Баре, јер се на влашком каже Ркобара.
7. Према коришћењу, хармоника може да буде приближно подељена у две категорије: соло хармоника и ансамбл хармоника. Да ли свирате као солиста или имате свој оркестар?
- Имам свој оркестар, када свирам са њим – тада сам шеф оркестра, а када свирам са другим оркестром тада сам солиста, тада морам да испуним обавезе према тој групи која ме је позвала.
8. Да ли сте задовољни вашом досадашњом каријером?
- Мозда је могло и боље, али увек треба бити задовољни собом. Мало нас је корона одвојила од свега, али сналазимо се, живот тече даље. Био је то тежак период, ако народ пати и музичари пате, ако народ има паре и музичари имају.
9. Хармоника је популаран инструмент за све срећне прилике и на сваком се весељу свира хармоника као саставни део музичког оркестар. Хармоникаши су јако популарни и готово сва кола су одсвирана на хармоници. Хармоникаши за весеља се увек зову и увек су доступни за сваку врсту прославе. Нема весеља а да на њему не свирају хармоникаши. Колико сте весеља ви свирали? Да ли сте уопсте сами свесни колики је то број?
- За ових 28 година, бројим само ова већа весеља, па негде око око 3 000 укупно.
10. Са којим сте све људима сарађивали? Да ли вам је нека сарадња посебно драга?
- Са свима. Сарађивао сам са покојним Златком Нешићем, Светомиром Босијоковићем са њима сам почео. Слободан Божиновић, ето њега могу сада да се сетим, са њим сам радио 10 година, доста тога ме је научио о музици, нпр. како да исправим трилере. Али генерално сви остају у сећању. Ми смо музичари емотивни, јер музика долази из емоција. И онда су ми сви драги. Ми се и дан данас сви постујемо.
11. Да ли сте имали неког узора у младости?
- Ћалета. Он има специфичан стил. Угледао сам се на њега. Волео сам и Мирка Кодића.
12. Са којим сте влашким певачима волели да сарађујете?
- Наша легенда Станиша Пауновић, Дедсимир Парпандјеловиц, Десимир Босијоковиц, Душан Грујић, Велизер Матушић, Брана Матушић,… са доста људи из насег краја. С тим да сам са Станишом радио српске песме, као и са Златком Нешићем.
13. Да ли сте били на неким такмичењима? Да ли вам је неко посебно драго?
- Нисам био, јер сам судију имао код куће. Он је знао када сам спреман.
14. Ко вам је највећа подршка у животу?
- Породица. Отац, мајка, супруга, синови, снаја и унук.
15. Како изгледа Ваш рад у студију и прављењу песме?
- Прво треба да се има инспирација. Прави се аранжман. Прво се постави ритам, зависи да ли је румба, двојка, са са, … након тога одређујемо темпо и снима се пилот. То је врст информација на које се доснимава све остало. Снима се гитара, бас гитара, цимбало … То је нека основа. Након тога се у глувој соби наснимавају за песму певач, па хармоника, сакскофон, труба, виолина, фрула…. Једна песма се ради минимум месец дана, након чега следи ремикс и пост продукција. Пуно је посла, али је јако занимљиво. Мени је криво што људи слабо снимају, није само што треба пара, већ треба инспирација. Последње што се снимало, снимљено је пре 15 година. Сада је накако све и прзасићено, свега имамо на интернету и јутубу.
16. Да ли знате колико сте касета и цд-ова снимили и издали (избацили)?
- Као издавац ништа, већ као производјач. По 10 нумера на једном цду, а негде око 50 цдова.
17. Шта се дешава када се хармоника поквари?
- Носимо је код мајстора. Већином су то старији мајстори, који су већ ушли у фазон и искуснији су. У нашој околини их више немамо, најблизи нам је Београд, Крагујевац,…
18. Да није хармонике…. (шта бисте)?
– Био бих сликар. Када сам био клинац долазио сам код покојног Драгана Кецмана и он ми је показивао у његовом атељеу како се црта. Волео сам сликарство колико и музику.
19. Шта планирате даље, који су вам даљи планови везани за каријеру?
- Да дочекам пензију. Идемо даље, снимамо, свирамо, ваљда ће корона да се заврши, да свирамо по кафанама, весељима.
Хармоника се слави као инструмент који је пре свега главна фигура у народној музици, како у Србији тако и ван граница. Хармоникаши су генерално на великом задатку да промовишу хармонику и да покажу шта све један инструмент попут хармонике мозе.
Redakcija internet portala RTV KUČEVO – Katarina Savić