Људски глас је најстарији музички инструмент. Наши преци су властитим гласом проналазили начине изражавања, да би тек касније открили друге изворе звука. Вокална музика постоји колико и историја човечанства. Кроз песму имамо прилику да се суочимо са одређеним емоцијама, да их доживимо и изнесемо. Певање је ослобађајуће, креативно и чини да се осећамо добро, а кроз певање имамо прилику и да се изразимо.
Влашка музика спада у ред најбогатијих и најквалитетнијих. Мешавина изузетног молдавског ритма, традиционална румунска мелодичност, као и учинак мађарских инструмената чине је празником за уво сваког иоле музички образованог или једноставно заинтересованог или случајног слушаоца
Просле суботе смо се дружили са Витомиром Чикаревићем Витом Малим, а вечерас је са нама Љубица Кринић, певачица влашке музике.
- Како сте?
- Хвала на питању, добро сам. Није лоше, али има места и за боље.
- Да ли можете да нама и нашим слушаоцима кажете нешто приватно о себи? (Ко је, одакле је, детињство, школовање)
- Ја сам родом из Рудне Глав, а живим у Кучеву дуго година, овде сам завршила и школу. Била сам мало и у Бору, па сам се вратила у Потајницу, тамо сада живим. Детињство није било баш сјајно, али добро. Била су то друга времена, мало сиротињски, али је било добро.
- Када сте открили Ваш таленат за певање?
- Од малих ногу, са 13, 14 година.
- Да ли сте похађали неку школу певања или сте све сами учили? Како?
- Дошло је само од себе, заправо од бабе. Од ње сам чула како пева, па сам почела и ја. У школи сам певала увек у хору, па сам нешто касније певала соло, певала сам на приредбама.
- Колико сте времена посветили самом вежбању певања?
- Много. Кренула сам са певањем, па сам паузирала, јер сам подигла децу, након тога, када су порасли, у 90-тим годинама сам се вратила певању и вежбала сам баш много. И када сам радила цео дан, певала по кафанама, ја дођем код куће и вежбам. Било је напорно.
- Како су изгледали ваши почеци у певању?
- Било је мало тешко, али времеснки је полако све дошло на своје место. Сваки посао је на почетку тежак. Касније већ слободније радиш, на почетку је стегнуто. Било је много дружења, зато смо и имали вољу да учимо и радимо.
- Да ли сте имали неког идола у младости, некога за кога сте говороили једног дана желим и ја као он да будем ?
- Јесам. Имала сам доста идола, највише сам волела Снежану Ђуришић, Лепу Лукић, Виду Павловић. Вида ми је највећи идол, и сви говоре да личим и певам као она, сад ја не знам да ли је то стварно тако. А што се тиче влашке музике то је Бранко Олар – легенда.
- Од почетка ваше каријере, па до данас, колико сте песама снимили?
- Нисам снимила много, јер нисам имала времена, увек смо радили и имали нешто прече, негде око 25 снимљених песама имам.
- Доста пута нас нека мелодија подсећа на неки догађај, особу или период у животу, на нешто нама битно. Да ли сте своје песме посветили неком догађају или особи?
- Више догађају него особи.
- Да ли сте сами писали Ваше песме? Ко вам је помагао у снимању?
- Помагао ми је више пута мој супруг Зика, али већином сама сам записивала и вежбала. Негде где неке ставри нисам схатала морала сам да питам и за ритам и за једно и друго, ту ми је он помагао. А што се тиче снимања помагао ми је један из Зајечара, Воја, код њега сам била у студио и он ми је помагао да снимим песме.
- На којим сте све манифестацијама учествовали? Да ли вам је неко остало посебно у сећању?
- На више места. И овде када сам била млађа, на Хомољским мотивима, и у Крајни на разним манигфестацијама, тамо сам певала наше песме, из хомоља. Обе те манифестације су ми посебне и драге.
- Да ли планирате да снимите још неку песму?
- Имам у плану, али док се стиша и ова корона и да се некако све смири и видећемо када тачно, нисам још одредила када ће то бити, али битно је да сам нешто спремила и имам у плану.
Не постоји лепши осећај када певањем и гласом додирнете емоцију других људи. Мало ко то уме, али наша вечерашња гошћа спада у оне певаче који певају душом и емоцију преноси на слушаоце. Била је то Љубица Кринић.
Redakcija internet portala RTV KUČEVO – Katarina Savić