Влашка музика је музика за срце и душу, музика која се воли и доживљава свим чулима. Она је јединствена, непоновљива, која у себи окупља све вредности и традицију једног народа.
Љубитељи влашке музике генерално немају прилику скоро нигде да чују или прочитају нешто о влашкој музици. Оно што смо ми истраживали и насши је јако мало података. Због тога желимо да овом емисијом приблизимо влашку музику људима и да остане забалежен неки траг влашке музике и о њеним извђачима.
Ми смо од недавно почели са радом, а Ви сте на нашем радију најтраженији и најслушанији, што нас је и довело на идеју да Вас позовемо у госте.
Данас је ту са нама Витомир Чикаревиц. (Вита Мали)
Господине Вито, желим да наш разговор започнем једним иксреним питањем. Како сте?
- Како могу да будем, најбоље што може да буде. Живим добро, фамилија ми је добро. Само да буде здравља.
Да ли се слажете да је јако мало онога сто је забележено о влашкој музици? Нигде не можемо да прочитамо вишре података.
- Не може много о томе да се пише, јер намамо писмо, не можемо да записујемо. Главни траг остављамо самим певањем, преносимо са колена на колено. Нисмо имали другог начина него само да певамо, певамо и певамо, да не бисмо заборавили влашку песму.
Шта је то за Вас влашка музика?
- Музика као и свака друга музика. Наш влашки индетитет, оно нас обелезава и даје снагу да будемо равноправни са свим другим певачима.
Реците нам несто висе о себи.
- Људи све знају о мени, шта да кажем.
Како је било ваше детињство?
- Ја сам имао много лепо детињство. Радио сам пуно, али сам много лепо живео, то желим и свим младима.
Да ли сте имали неког ко вас је инспирисао на певање?
- Слушао сам у то време наше велике певаче, Станишу Пауновића, Слободана Лекица, Домаћиновића. Волео сам то певање и нешто ме је повукло. Гледајући у то време те велике свадбе, велике певаче, велике звезде, родила се нека жеља и љубав за певањем.
Лазино коло , зашто баш тако?
- Лаза је мој унук, свира добро, треба да се чује. Што би се рекло нисмо ми криви што смо најбољи.
Да ли су Ваши почеци били тешки?
- сваки почетак је тежак. Почео сам посао који нисам познавао, али радио сам пуно на самом почетку. Знао сам или будеш или не будеш. Није било тешко, јер сам волео то што сам радио.
Да ли знате колико сте песама до сада снимили?
- Да будем искрен, не знам тачан број. 1990- тих сам снимио четири касете, од 2000. до 2010. још десет ЦД-а, сигуран сам да је број преко 120 песама.
Која Вам је песма омиљена?
- Па то су све моје песме, не модгу да их одвојим, то су моја деца, моја душа, мој живот.
Има много наших слиушаоца у дијаспори који воле да чују Вашу песму. Да ли имате неку песму да сте је написали за наше људе у иностранству?
- Ја сам много песама написао за те људе који су далеко од нас, а који ми недостају, а жвие тамо далеко. Написао сам пуно, али издвојио бих једну, да им пожелим да се сете нашег краја, да осете ову атмосферу и забораве све проблеме. И ја патим за вама као и ви за мном. У питању је песма Сату мјеу.
Ваш стил певања је другачији, посебан. Ваше песме су сликовите.
- Када сам почео да певам, када сам достигао неки ниво, схватио сам да треба да направим свој стил, да постанемј бренд. Нисам хтео да копирам друге, већ да будем ја – ја Вита Мали – БОГ.
Водили сте оркестар, да ли је било тешко?
- није лако водити оркестар, то је одговоран псосао, како према људима који раде у оркестру тако и према газдама који нас зову, да им не упропастимо весеље. Имао сам један од јачих полу-влашких оркестара, радили смо добро, дисциплиновано.
Певали сте на весељима. Да ли вам је нека свирка остала посебно у сећању?
- Много сам радио, свака свирка је за себе посебна. Било је случаја када сам у једној породици, према Петровцу, радио 6 пута, где сам се насалио са газдом и питао га па како ти нисмо више досадили?.
Од свих песама које имате који инструмент преовладава у њима?
- Па зна се. Виолина. Зна се ко је најбољи виолиниста овог краја, то је мој син Жељко. Он је одрадио цео мој материјал од почетка до краја. Сада смо појачани и са унуком Лазаром.
Од свих ваших песама да ли је нека посебно посвећена некоме?
- Има их доста, али на пример једну сам посветио баш мом унуку Лазару, зове се Јо мис деда.
Ви сте много певали у животу, сматрате себе успежним, жта је ваш највећи успех?
- Све је то мој успех, почети у касним годинама, основати озбиљан оркестар, то што је мој син добар виолиниста, што ће унук да ми буде добар виолиниста, што сам написао преко 100 песама, што ме људи воле и поштују,… Када човек има озбиљну поруодицу, све је то мој исшех.
Да ли Вам је неко признање посебно значило у животу?
- Тај мој успех је препознат од једне емисије Чаша воде са извора, што ме је јако изненадило. У тој емисији је почео и мој син, у студио 9 у Београду. То је признање за икону влашке музике, за допринос влашке музике и наше традиције. То признање ми је као круна успеха.
Ви сте сами писали текстове Ваших песама?
- Можда сам неку идеју украо од некога или неку тему, али сваку песму сам написао сам.
Redakcija internet portala RTV KUČEVO – Katarina Savić