Када би смо се запитали који је то “музички инструмент” или инструмент који је карактеристичан за ово поднебље, сигурно је да би многи међу вама одмах одговорили – фрула. И не би много погрешили, јер фрула, заиста, јесте важан део музичке традиције нашег краја.
Фрула тражи дах да је покрене, без људског даха она не може да свира, али она неће никада проговорити језиком који ће људи разумети без људског духа, који ће је обогатити емоцијама. Захваљујући свом истанчаном укусу, емоцијама, осећају и изузетној извођачкој техници ко заиста свира фрулу никога ко слуша њење звуке не оставља равнодушним.
Село, природа, пастирски живот – били су контекст сваке приче о фрули. Међутим, захваљујући дару и техничком умећу поједини извођачи, који су постали признати народни уметници, променили су ту слику.
Наш је крај је богат и познат по пуно талентованих извођача на дувачким инструментима, један од њих је Синиша Бабић, који је на наше задовољство данас гост у нашем студију.
Господине Бабићу, добро вечече и дободошли у студио радио Кучева.
- Добро вече вама и вашим слушаоцима и хвала на позиву.
Реците нам како се осећате вечерас овде са нама?
- Осећам се јако пријатно и задовољство ми је да будем са вама.
За сам почетак нашег разговора , можете ли нам рећи нешто више о себи?
- Ја сам Синиша Бабић из Каоне, 72. ми је година. Фрулу свирам више од 50 година. Заволео сам фрулу још као млад. Свирао сам чувајући стоку. Касније када сам кренуоп у основну школу у Кучеву, имао сам наставника музике Ратомира Васића који ме је подржавао. Када смо имали музички час, моји другари ме питалју Синиша да ли си понео фрулу, и онда би провели цео час у свирању. Ето тако је кренуло.
Од малих ногу Сте почели да свирате фрулу. Да ли знате са колико тачно година?
- Са десетак година. Слободно могу да кажем да је то дар од Бог. За фрулаше не постоји школа, него су људи самоуки, свирању њиховим даром и емоцијама.
Ко је на вас извршио пресудан утицај када је свирање фруле у питању?
- Тада није била актуелна телевизија, али смо слушали радио, били су актуелни фрулаши. Можемо да се похвалимо да смо имали изузетне фрулаше из нашег краја, на пример виртуоз Веља Кокорић, који је ненадмашан, мислим да је и данас број један. Слушали смо плоче на грамофонима.
Поред тога што сте гајили велику љубав према фрули, чиме сте се још бавили?
- У то време су били занати у моди. Ја сам себе замишљао да будем машинбравар, механичар,… У Шику сам учио занат. После заната одслужио сам војску. Али највише сам волео да возим. Професионално сам се бавио вожњом. Прво сам возио камион, а 1975. године пиочео сам да возим аутобус, све до 1996. године.
И поред свих тих обавеза и послова ипак сте успели да гајите велику љубав према фрули?
- Јесам, фрула ми је била као нераздвојни пријатељ. Када ми је било најтеже у животу ја сам се дохватио фруле и свирао оно што осећам у том тренутку. И дан данас сматрам да је фрула мој велики пријатељ.
Споменули сте Вељу Кокорића, да ли Вам је он био узор?
– Јесте, био ми је узор, он и Тихомир Пауновић, то су сјајни фрилаши.
Сирање фриле је кренуло искључиво из душе, не постоји пресудан моменат када сте рекли да ћете почети да је свирате?
- Само по себи је дошло, нема ни једног пресудног момента.
слушамо: Коло Каонска шетња – Синиша Бабић
Господине Бабићу, зашто баш Каонска шетња?
- Ја сам рођен у Каони, живим у Каони и највероватније да ћу до краја живота да останем у Каони. Каона је мој понос. Ту су се родила моја деца, моји унуци. Сви смо ту. На жалост, сада свако на својој страни. Али Каона нам је гнездо у којем проводимо своје најбоље тренуитке, обичаје, празнике. Као момак имао сам девојке из Каоне, има много успомена које ме вежу за Каону.
Зашто баш фрула, шта то њу издваја од других инструмената?
- То је инструмент који није пуно захтеван. Човек који има мало смисла за музику и мало интересовања и у себи веселе душе, може да свира фрулу. Она је јефтина. Нисам имао услове, па сам се и због тога определио за њу.
Практична је. Ставите је у џеп и с њом где год треба.
- Јесте, али и за њу мораш да имаш дар и осећање. И када сам срећан и када сам тужан, она је увек ту.
Колико је времено дневно било потребно за вежбање?
- Нисам пуно времена одвајао за то. Сваки фрулаш свира на свој начин. Има супер добрих, средњих и слабих фрулаша. Али сада када би овде било нас десет фрулаша и да одсвирамо нешто, свако би одсвирао онако како појединачно осећа. Враћам се на то, да је то дар од Бога.
Како и којим смером се кретала ваша муз кар?
- Нисам тежио да постигнем нешто идеално. Био сам скроман, не само око фруле, већ око свега. Нисам хето да се искажем, већ све што сам радио било је скромно и нормално.
Ненадова шетња, зашто баш тај назив за следеће коло?
- Ненад је мој син. Инспирација ми је било то што сам хтео да оставим траг да сам био родитељ и да сам везан и за ненада и своју целу породицу.
Слушамо: Коло Ненадова шетња – Синиша Бабић
Наш слушалац, је послао поруку и питао Вас да ли сте почели да свирате са нотама или онако?
- Нисам свирао са нотама. Био сам самоук – оно што сам осећао то сам свирао. Нисам употребљавао ноте. Када би ме неко сада терао да прочитам ноте не бих знао да их прочитам.
Шта сматрате да је ваше највеће достигнуће од ових кола?
Од ових кола су ми сва драга. Имам ја пуно нумера, али ова су ми посебно драга, јер сам их посветио својој деци.
Да ли сте са неким некида сарађивали и да ли бисте волели сада са неким да сарађујете?
- Највећи сарадник ми је био Божа Матушић. Он ми је и сугерирао на неки начин да одсвирамо нешто и снимимо, заједно смо снимали у Петровцу и Неготину. Он ми је дао највећу инспирацију. Највероватније да ћемо и ове године нешто снимити. Ценим га, јер је он стари и озбиљан музичар. Имамо добру сарадњу.
Да ли сте некада учествовали на некој од манифестација? Да ли Вам је нека посебно остала у сећању?
- Да, јесам. Учествовао сам на Хомољским мотивима, испред старе робне куће, на разним приредбама… Имали смо, са покојним Стевом Илићем, програме. Када год ме је неко звао ја сам се одазвао, била ми је част.
Господине Бабићу, Владина влајна. Зашто баш тај назив за коло?
- Влада ми је првенац унук од ћерке. Његов прадеда Миладин се бавио музиком, био је изврстан виолиниста. Због тога сам желео њему, као свом првенцу унуку да посветим коло.
Слушамо: Коло Владина влајна – Синиша Бабић
Господине Бабићу, како видите вашу даљу каријеру?
- Ја сам човек у озбиљним годинама, не видим баш нешто. Само да ми Бог да још неколико година здравља, како бих могао још нешто да одсвирам, снимим и дођем још неки пут код вас. Каријера као каријера, само да нам је здравља!
Да ли имате неке планове за будућност?
- Немам конкретне планове. Можда ћу да припремим да снимим још нешто.
Коло Пецина шетња, вероватно и ово коло има разлог зашто се баш овако зове?
- Да. Пеца је мој унук од сина. И на њега сам поносан, као и на целу своју породицу. Зато сам хтео и њему да посветим коло и оставим траг, како би се он сетио свога деде, како је свирао на фрули и посветио му велику пажњу и поштовање у животу.
Коло које ће остати заувек у сећању. Желим да Вам кажем да су Вам сви наслови кола јако лепи и симболични.
-Хвала
слушамо: Коло Певина шетња – Синиша Бабић
Господине Бабићу како вам је било са нама и у нашем студију?
- Било ми је супер, позитивно сам изненађен, пријатна је атмосфера, имао сам малу позитивну трему, али ми је било баш пријатно и надам се да ћу још некада гостовати код вас и хвала вам пуно што сте ме позвали и поздрављам целу екипу.
Звук фруле као лек за душу. Да ли је истина? Да ли звук фруле лечи душу? Од нашег вечерашњег госта смо научили да је заиста тако. Звук фруле заиста лечи душу.
РТВ КУЧЕВО, 19.02.2022.
Redakcija internet portala RTV KUČEVO – Katarina Savić