Од Гудускума до Кучева – историја града дуга скоро два миленијума
Кучево, смештено у срцу Хомоља, на средњем току реке Пек, представља једно од најстаријих насеља североисточне Србије. Његова историја, богата догађајима и културним наслеђем, траје скоро две хиљаде година и нераскидиво је повезана са златоносним токовима Пека, рудним богатствима и цивилизацијама које су оставиле дубок траг на овом простору.
Од римског Гудускума до средњовековног Кучева
Захваљујући налазиштима злата, сребра и других руда, простор данашњег Кучева био је насељен и привлачан још у античко доба. Према предањима, управо су на обалама Пека и његових притока Аргонаути трагали за легендарним Златним руном.
На левој обали Кучајнске реке, у близини њеног ушћа у Пек, Римљани су основали утврђено насеље Гудускум (Guduscum), које се сматра претечом данашњег Кучева. То је било важно рударско и војно средиште у коме су се складиштили злато, сребро и гвожђе добијени из оближњих рудника. Назив Гудускум први пут се помиње 128. године нове ере, за време владавине цара Хадријана, који је, према историјским записима, посетио овај рударски крај током своје владавине.
У вековима који су уследили, у подграђу римског утврђења развило се насеље које ће касније понети име Кучево.
Први писани трагови
Најстарији познати писани помен Кучева налази се у повељи бана Кулина из периода између 1180. и 1183. године, у којој се помиње „кучевско загорје“. То сведочи да је овај крај већ тада био добро познат и значајан.
Током средњег века, Кучево није означавало само једно насеље, већ читаву област која се често помиње заједно са Браничевом. У повељи угарског краља Ладислава IV из 1273. године именован је бан Браничева и Кучева, што представља један од најзначајнијих историјских записа о овом крају.
Око 1290. године област Кучева улази у састав српске државе Немањића, након победе краљева Драгутина и Милутина над браћом Дрманом и Куделином. У наредним вековима Кучево се помиње у дубровачким трговачким списима, Горњачкој повељи кнеза Лазара, турским бератима, као и бројним средњовековним повељама и хроникама.
Од Крушевице до поновног повратка имена Кучево
После пада средњовековне Србије под османску власт, назив Кучево постепено нестаје из употребе, а насеље добија име Крушевица, касније Горња Крушевица. Под тим именом помиње се и у записима из XVIII века, када је насеље имало свега тринаест домова.
Значајан тренутак у историји места догодио се 8. јула 1882. године, када је указом краља Милана Обреновића Горња Крушевица проглашена варошицом. Неколико година касније, 1886. године, на предлог историчара Милана Ђ. Милићевића, уз подршку Стојана Новаковића, месту је враћено његово старо историјско име – Кучево, које носи и данас.
У знак сећања на овај историјски чин, 8. јул обележава се као Дан општине Кучево.
Кнежев конак – симбол градске историје
Једно од најзначајнијих културно-историјских здања у Кучеву јесте некадашња среска зграда, позната и као Кнежев конак, данас зграда Општинске управе.
Подигнута тридесетих година XIX века по налогу кнеза Милоша Обреновића, грађена је од камена и служила је као капетанија, службене просторије и конак приликом боравка кнеза у Звижду. Иако је током времена претрпела бројне измене, њен првобитни изглед у потпуности је обновљен 2002. године под надзором Завода за заштиту споменика културе, чиме је сачуван један од највреднијих споменика архитектуре овог краја.
Кучево данас
Данас је Кучево административни, привредни, културни, спортски и туристички центар истоимене општине. Привредни развој заснива се на експлоатацији и преради дрвета, рударству, минералним богатствима и пољопривреди, посебно сточарству.
Окружено густим шумама, брдима и природним лепотама Хомоља, Кучево пружа изузетне услове за боравак током целе године. У његовој непосредној близини налазе се две од најлепших пећина у Србији – Церемошња и Равништарка, као и бројни природни локалитети који привлаче љубитеље природе, авантуре и активног одмора.
Захваљујући богатом културно-историјском наслеђу, очуваној природи и традицији, Кучево данас развија различите облике туризма – сеоски, излетнички, ловни, авантуристички, спортски, спелеолошки, археолошки, конгресни и манифестациони, уз препознатљиву локалну гастрономију и гостопримство.
Од античког Гудускума до савременог Кучева, овај град већ скоро две хиљаде година успешно спаја богату прошлост, природне лепоте и традицију са савременим развојем, остајући један од најзначајнијих историјских и туристичких центара источне Србије.
