Данас је Побусани понедељак, један од задушних дана у календару Српске православне цркве, посвећен упокојенима и молитвеном сећању на преминуле сроднике.
Овај празник увек пада у први понедељак након Томине недеље и представља први дан после Васкршњих празника када се поново врше помени и парастоси. У народу је познат и као „Васкрс за мртве“, јер се тог дана са упокојенима дели радост Васкрса – победе живота над смрћу.
Према традицији, верници на овај дан обилазе гробове својих најмилијих, уређују их, чисте од корова и „побусавају“ – прекривају свежом зеленом травом, по чему је празник и добио име. На гробља се износе свеже офарбана црвена јаја, пале се свеће и уз молитву сећања изговара поздрав: „Христос васкрсе“.
У појединим крајевима Србије, јаја се куцају о споменик, чиме се симболично дели васкршња радост са преминулима. Након тога, јаја се често деле сиромашнима, као чин милосрђа и помена за душу упокојених.
Током Велике и Светле недеље није било помена мртвих, па Побусани понедељак представља први дан када се они поново молитвено помињу. Због тога овај празник има посебан значај у православној традицији, јер повезује живе и преминуле у вери у вечни живот и опште васкрсење.
Према записима Вука Караџића, овај дан се у неким крајевима назива и „Ружичало“ или „Дружичало“, јер је постојао обичај да се на гробљима саде руже и да се људи тог дана међусобно братиме.
Побусани понедељак је дан тишине, сећања и љубави – прилика да се молитвом, пажњом и традицијом сачува веза са онима који више нису међу нама.
