Данас је Велики петак, дан када се обележава распеће Исуса Христа и један од најтужнијих дана за све хришћанске вернике. Овим чином Господ је прихватио жртву распећа на крсту, преузевши на себе грехе читавог човечанства.
На Велики петак Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили распећу Христовом – од извођења пред суд Понтија Пилата, преко неуспелих покушаја да га оптуже, до повика народа: „Распни га!“. Овај дан подсећа и на Христово ношење крста путем ка Голготи, само распеће, као и на његове речи упућене џелатима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“.
На овај дан не служи се света литургија, осим уколико Велики петак падне на Благовести. Верници строго посте, а по обичају се једе само сув хлеб и пије вода.
Велики петак је и дан када се традиционално фарбају ускршња јаја, најчешће црвеном бојом која симболизује Христову крв. Прво офарбано јаје оставља се до наредног Васкрса и назива се „чуваркућа“, јер се верује да чува дом и укућане.
На овај дан се не пева, не весели и не обављају свечаности. Од Великог четвртка до Васкрса не оглашавају се црквена звона, јер су она у православној традицији знак радости. Уместо њих, време богослужења и обавештења најављују се дрвеним клепалом.
Према народном веровању, ако на Велики петак пада киша, неће бити доброг рода шљива, док топло и сунчано време најављује богат род воћа.
Жене на овај дан, по старом обичају, фарбају јаја и припремају трпезу за предстојећи најрадоснији хришћански празник – Васкрс. Домаћица дан започиње молитвом и крсним знаком, а у воду за кување јаја додаје мало освећене водице – васкршње или богојављенске.
