Српска православна црква и верници данас, 27. септембра, обележавају велики празник – јесењи Крстовдан, познат и као Воздвижење Часног крста.
Празник је установљен у знак сећања на два значајна догађаја: дан када је на Голготи пронађен и ископан Часни крст и дан када је из Персије враћен у Јерусалим. Крстовдан се у православној традицији обележава два пута у години – 18. јануара и 27. септембра.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим плећима носе „сенку Часног крста“ и да су пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Обичаји и веровања
Строги пост – Крстовдан је дан строгог поста. По старом обичају једе се само грожђе и хлеб, у знак сећања на дан ископавања и повратка Часног крста.
Заштита стоке – Сточари су стоку мазали катраном у облику крста, ради заштите од болести.
Змије на починку – Верује се да се од Крстовдана змије повлаче у зимски сан.
Садња воћака – Обичај је да се на овај дан копају рупе за садњу воћа како би се гране што боље разгранале.
Исплата пољака – У селима је постојао обичај да се на овај дан награђују чувачи поља који су од Ђурђевдана штитили усеве.
Освећење босиљка – У појединим крајевима, нарочито у околини Лесковца, на Крстовдан се бере и освећује босиљак, заједно са грожђем, житом и јабукама. Чувао се код иконе и користио за исцељења.
Вашари – У појединим крајевима Србије, попут Горње Пчиње, одржавају се велики вашари, најпознатији у Радовници.Народна веровања о времену
Грмљавина на овај дан предсказује плодну годину.
Ако је на Крстовдан облачно – очекује се снежна зима.
Ведар дан предсказује сушу и мразеве.
Тиха киша најављује благу зиму.
Ако ласте нису одлетеле до Крстовдана – зима неће бити јака.
Вера у испуњење жеља
У народу постоји и веровање да се у поноћ уочи Крстовдана испуњава свака жеља. Потребно је погледати у небо, јасно замислити жељу и изговорити је гласно – ако је „мила Богу“, верује се да ће бити испуњена.
