Српска православна црква и верници данас, 28. августа, обележавају један од највећих хришћанских празника – Велику Госпојину, посвећен Успењу Пресвете Богородице.
Овај дан се у нашем народу празнује са изузетним поштовањем и љубављу, а везују се бројни обичаји и веровања која се негују вековима.
Историјат и значај празника
Према хришћанском предању, Пресвета Богородица, Мајка Исуса Христа, након Христовог распећа живела је у дому Светог Јована Богослова у Јерусалиму. Живела је тихим и молитвеним животом, подсећајући се на места Христових чуда и дела и помажући апостолима у ширењу Божије речи.
Предање каже да јој се јавио архангел Гаврило и најавио да ће се ускоро упокојити, што је она дочекала са радошћу. Богородица је пожелела да се пре упокојења још једном види са апостолима, и њена жеља је чудесно била испуњена – анђели су их довели са разних страна света. Она се од њих опростила, предала дух Богу, а сам Христос је сишао са небеса и примио њену душу. Три дана касније њено тело је узнесено, а ковчег са моштима положен је у Гетсимански врт, у гробницу њених родитеља, Светих Јоакима и Ане.
Место Богородичиног упокојења и данас се налази у Јерусалиму, у подножју Маслинове горе, и једно је од највећих хришћанских светилишта.
Празник у Цркви и народу
Успење Пресвете Богородице, или Велика Госпојина, установљено је као празник у VI веку, за време цара Маврикија. Црква га прославља као успомену на дан када се Мајка Божија вазнела на небеса, а верници га поштују као један од највећих и најсветијих дана у години.
У нашем народу, Велика Госпојина је празник који је посебно омиљен и везан за многе храмове и манастире. Један од најзначајнијих је манастир Студеница, који је управо посвећен Успењу Пресвете Богородице. Посебно место у култури и уметности заузима и фреска „Успење Богородице“ у манастиру Сопоћани, која се сматра једним од најлепших уметничких приказа овог светог догађаја.
Обичаји и веровања
У народу постоји велики број обичаја везаних за Велику Госпојину. Период између Велике и Мале Госпојине (21. септембар) зове се међудневница и сматра се најповољнијим временом за сакупљање плодова и лековитог биља. Веровање каже да тада трава и плодови имају посебна својства која доносе здравље и благостање дому.
Посебно место заузима босиљак, који народ сматра светом биљком. Тога дана, домаћице често у јело стављају босиљак и њиме благосиљају укућане, верујући да ће их Мајка Божија чувати од болести и несреће.
Велика Госпојина је и црвено слово, што значи да се не ради у пољу нити у кући. Према веровању, тога дана не треба узимати иглу у руке, не пере се веш, не шије и не везе, јер се сматра да би такви послови могли донети несрећу. Жене и девојке нарочито поштују ове забране, верујући да ће им Мајка Божија подарити здравље, плодност и срећу у дому.
Пресвета Богородица се сматра заштитницом жена, мајки и болесних. Некада су људи болесне одводили на изворе лековите воде да се на тај дан умију, верујући да ће тако оздравити. Такође, у народу је било раширено веровање да су јаја прикупљена у овом периоду најквалитетнија и да могу дуго да остану свежа.
Госпојински вашари и сабори
Уз дубоко поштовање празника, Велика Госпојина је и дан народног окупљања. У многим местима широм Србије и региона организују се вашари и сабори, где се људи радују, друже и славе овај велики дан. Госпојински вашари су вековима били место сусрета, трговине, песме и игре, и остају важан део културног наслеђа нашег народа.
Завршетак поста
Велика Госпојина је уједно и дан када се завршава велики двонедељни Госпојински пост, током којег се верници духовно припремају за празник. Литургијама и молитвама у храмовима обележава се овај дан, уз поштовање поста и причешћивање верника.
Велика Госпојина је празник који спаја веру, традицију и обичаје. Она је подсетник на љубав и жртву Мајке Божије, али и прилика да се цела заједница окупи у радости, молитви и заједништву.
