Српска православна црква и верници данас славе Преображење Господње, празник посвећен догађају када се, по хришћанском предању, Христос на гори Тавор преобразио пред апостолима и засијао небеском светлошћу. Тиме је откривена Његова божанска природа и најављено страдање и слава Сина Божијег.
Празник се убраја у 12 великих Господњих празника и у православљу је познат и као „летње Богојављење“, јер су се, као и на Богојављење, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца. На икони Преображења Христос је приказан у белој одећи, окружен светлошћу, са пророком Илијом и Мојсијем, док тројица ученика – Петар, Јаков и Јован – леже уплашени под планином.
Црквени обреди и обичаји
Преображење увек пада у време Госпојинског поста, па је празнична трпеза посна, обогаћена рибом и вином. У црквама се на крају литургије освештава грожђе и дели народу у знак благодарности Богу за плодове земље. Тамо где нема грожђа, приноси се друго воће.
У многим местима широм Србије на овај дан организују се вашари и сабори, а бројни храмови посвећени су управо овом празнику.
Народна веровања
У народу се Преображење слави као прелаз из лета у јесен. Веровање каже да се „на Преображење преобрази гора и вода“, па лишће почиње да жути, а воде постају хладније. У појединим крајевима сматра се и да је ово последњи дан за купање у рекама.
Обичај је да жене уочи празника вежу црвени или бели конац око руке и пожеле жељу – ако конац издржи током дана, верује се да ће жеља бити испуњена.
Такође, народна предања саветују да се на овај дан не ради, не спава преко дана, нити плаче – како година не би протекла у жалости и слабости. Не препоручује се ни боравак у кафани, док се за благослов сматра да тог дана треба први пут окушати грожђе.
Прогностичка веровања
Према народном искуству, време на Преображење најављује каква ће бити наредна година:
- ако је сунчано и ведро, не очекује се добра летина,
- ако је облачно или кишовито – предстоји плодна и родна година.
