Српска православна црква и њени верници данас обележавају Петровдан, празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу, који се убраја међу 15 највећих хришћанских празника.
Апостоли Петар и Павле били су међу најближим ученицима Исуса Христа и први проповедници хришћанства. Свети Петар, кога хришћанска традиција сматра првим епископом Рима, био је ученик коме је, према предању, Христос предао кључеве Царства небеског. Живот је окончао мученички – разапет је на крст по наређењу цара Нерона, а из смирења је тражио да буде распет наглавачке.
Свети апостол Павле, такође убијен по Нероновој наредби истог дана када и Петар, био је римски држављанин, па је погубљен одсецањем главе уместо распећем.
Народна веровања и обичаји
Петровдан је, осим по свом црквеном значају, познат и по бројним народним обичајима, који се у појединим крајевима Србије негују и данас.
Према предању, Свети Петар је са Светим Савом заменио вериге, па се верује да је око Савиндана време топло, а око Петровдана свежије. У народу постоји веровање да Свети Петар држи небеске стубове, небеску сламу (Млечни пут) и небески крст (сазвежђе Лабуда).
Неки од традиционалних обичаја обухватају:
- Прскање стоке водом за здравље,
- Украшавање стоке венцима од цвећа,
- Забрана рада у пољу и избегавање тешких послова,
- Сађење жита од стране девојака (ако се изданци савију у прстен – знак је удаје),
- Веровање да се пре Петровдана не смеју сећи јабуке ножем, јер може пасти град и уништити летину.
Такође, јабуке које се носе у цркву на освећење или се деле првим комшијама као симбол благослова, имају посебно значење. Најчешће је реч о сорти „петровача“, која управо сазрева око овог празника.
У неким крајевима, деца са запаљеним лилама (бакљама од коре дрвета) обилазе домаћинства, а домаћини им дарују поклоне – као симбол светлости, вере и плодности.
Петровдан је дан дубоког духовног значаја, али и прилика да се подсетимо вредности које спајају веру, обичаје и заједницу.
