Letnje računanje vremena ove godine počinje 30. marta, odnosno u noći između subote i nedelje.
Letnje računanje vremena ove godine počinje 30. marta, odnosno u noći između subote i nedelje.
To znači da se 30. marta u 2:00 posle ponoći sat pomera na 3:00, odnosno jedan sat unapred.
Pomeranje sata svake godine izaziva mnogo pažnje, čak i sada kad se sve uglavnom automatski odvija i ne moramo da razmišljamo da li ćemo zakasniti negde zato što smo zaboravili da pomerimo kazaljke. Ali, i dalje može uticati na naše planove (promene u saobraćaju, u spavanju, u poslu), a znamo i da prelazak na letnje računanje vremena donosi određene zdravstvene rizike.
Iako se godinama priča o prestanku pomeranja sata, sadašnji raspored nas i dalje drži u ritmu od dve promene godišnje – na proleće i na jesen.
Letnje računanje vremena uvek počinje krajem marta, tačni datumi se menjaju, a ove godine sat unapred pomeramo 30. marta, ondnosno sutra, u 2 sata posle ponoći. To znači da ćemo izgubiti sat vremena sna, ali će večeri biti duže.
Na zimsko računanje vremena vraćamo se 26. oktobra i tad ćemo kazaljke pomeriti unazad – sa tri na dva sata ujutru. Tada ćemo dobiti sat vremena sna, ali će dani biti kraći.
Istorija promene vremena:
Pomeranje vremena uveo je Bendžamin Frenklin 1784. godine, kao deo plana za uštedu energije, smatrajući da će ljudi u letnjim mesecima trošiti manje svetla i energije ako iskoriste više dnevne svetlosti.
Međutim, ozbiljnija primena letnjeg računanja vremena započela je u Prvom svetskom ratu, kada su mnoge evropske zemlje, uključujući i Veliku Britaniju, usvojile ovu praksu kako bi uštedele energiju tokom rata.
Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija.
Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj.
Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države. Ipak, u mirnodopskim uslovima to nije zaživelo u Americi.Pod pritiskom farmera, američki predsednik Vudro Vilson ubrzo je ukinuo letnje vreme, navodeći da se zemlja ponovo vraća „Božjem vremenu“.
U Drugom svetskom ratu, letnje računanje vremena je ponovo postalo obavezno, a nakon rata mnoge zemlje nastavile su sa njegovom primenom.
U Sjedinjenim Američkim Državama, praksa letnjeg računanja vremena postala je obavezna 1966. godine Zakonom o standardnom vremenu, dok su evropske zemlje to uvele u periodu nakon 1970-ih.
Danas, mnoge zemlje širom sveta i dalje primenjuju letnje računanje vremena, dok neke zemlje, poput Rusije, Argentine i Japana, nisu usvojile ovu praksu.Zanimljivo je da postoji sve više debate o tome da li je pomeranje vremena još uvek korisno, jer se pokazalo da u nekim slučajevima više donosi štete nego koristi, posebno zbog njegovog uticaja na zdravlje.
