02.03.2025.
Bela nedelja je poslednja nedelja pred Uskršnji post i u pravoslavnoj tradiciji označava vreme kada vernici ulaze u pripremu za najvažniji hrišćanski praznik – Uskrs. Ova nedelja je specifična jer je posvećena čišćenju, kako duhovnom, tako i telesnom, a poslednji dan ove nedelje, poznat kao Bele poklade, predstavlja završnicu tog perioda i prelaz u post.
,,Privjeg’’ je i društveni događaj oko kojeg se okuplkja celo selo.
Privjeg je tradicija koja je duboko ukorenjena u običajima plemstva Vlaha, a naročito se praktikuje u selu Rakova Bara.
Meštani sela Rakova Bara, u opštini Kučevo, se trude da ga sačuvaju i prenose s kolena na koleno, kako ne bi pao u zaborav.
Meštani sa velikim poštovanjem pristupaju ovom običaju, smatrajući ga važnim za očuvanje veza sa prošlim vremenima i očuvanje njihove kulturne baštine. Takođe, oni su svesni da je Privjeg više od običaja – to je način života koji se mora očuvati kako bi nastavio živeti kroz generacije.
Privjeg u praksi
Momci od podneva do večeri obilaze svako domaćinstvo u selu i prikupljaju drva. Svaka porodica daje po jednu granu ili drvo, koja se zatim stavlja na jednu veliku gomilu. Ova gomila drva koristiće se za večernje paljenje vatre, koja je deo običaja “Privjeg”.
Posećuje se u toku dana i groblje gde se isto namenjuje mrtvima, a smisao svega toga je da se prisetimo svojih predaka koji nisu više među nama.
Uveče, kada se upali Privjeg, ranije se palio tako što se puškom pucalo u postavljenu slamu, a danas se to čini šibicom ili upaljačem i kada se vatra upali, ona se namenjuje od starne žena svojim mrtvima, jer Vlasi smatraju da je onaj svet taman i hladan, a vatra je topla i svetla, odnosno namnejuje se vatra, svetlost i toplota.
Vlasi neguju kult mrtvih, odnosno poštuju svoje pretke, što je u ovom slučaju jako bitno. Sve to vodi poreklo iz vremena kada nismo pripadali hrišćanskoj veri, iz vremena paganskih običaja, pa i Sloveni su nekad imali pre nego što su primili hrišćansku veru, imali svoj ritual, ali se kod Vlaha sve to sačuvalo i do danas u kulturološkom smislu i običaju.
Nakon što se ritualno “nameni vatra” mrtvima, što ima simboliku poštovanja duša preminulih i njihovu duhovnu povezanost sa živima, muškarci iz sela okupljaju se oko vatre kako bi započeli igru poznatu kao Marga. Ova igra ima duboko ukorenjeno značenje i predstavlja trenutak kada se zli duhovi i loše sile teraju, a zajednica slavi život i tradiciju.
Vatra u ovom običaju ima snažnu simboliku – ona predstavlja vezu između sveta živih i sveta mrtvih. Prema verovanjima, vatra pomaže u “oslobađanju” duša preminulih, ali takođe služi kao zaštita za zajednicu. Kroz ritualnu namenu vatre, meštani traže blagoslov za zdravlje, plodnost i sreću u narednoj godini.
Na taj način veruje se da zmija-zmaj sama sebe pojede (kolovođa-glava zmije pojede keca-rep zmije). Zmija ili zmaj koji sami sebe pojedu predstavljaju simboliku umiranja stare a rađanje nove godine. Praznik se poklapa sa činjenicom da dan počinje da biva duži a noć kraća, u tom vremenskom periodu.
Priveg se praktikuje u porodičnoj i seoskoj varijanti. Porodični se priređuje na godišnjicu smrti pojedinca, a seoski na Mesne i Bele poklade, kada se pali jedna velika vatra za sve pokojnike sela. Ovaj drugi, karakterističan inače za sela zbijenog tipa, napušten je gotovo svuda početkom šezdesetih godina ovoga veka. Zadržao se jedino u Rakovoj Bari kod Kučeva, a 1990, nakon tri decenije pauze, obnovljen je u Debelom Lugu kod Majdanpeka.
