Српска православна црква и верници обележавају данас Велике (зимске) задушнице као знак сећања на све преминуле.
На тај дан се посећују гробља и прислужују свеће на гробовима најближих и у храмовима.
Поводом Великих ( зимских, Васкршњих) задушница данас се у свим храмовима СПЦ служе свете Литургије у току којих се дају помени за представљене ( преминуле). Верници доносе спискове са својим упокојенима који се читају два пута у току Литургије : током помена ( када свештеник у току чинодејствовања вином прелива кувано жито у којем гори свећица ) и у олтару.После службе се иде до гробова покојника где се пале свеће за упокојене а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле.
Осим Великих ( зимских) задушница, које су данас, 22.02, током године ће их бити још три : Летње ( духовске) , Михољске ( јесење) и Митровске ( затворне).
Српска православна црква обележава Задушнице четири пута годишње и тада се посебно молимо за покој душа преминулих.
Зимске задушнице су у суботу пред Месне покладе, а у суботу пред Духове су летње задушнице. Михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење, митровске задушнице у суботу пред Митровдан.
На дан задушница иде се у цркву, где се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника. На гробовима се прислужују свеће, а свештеник служи кратки обред и окади гробове.
На гробље и у цркву носи се кољиво, кувано жито, које подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости Сунца.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.
Свећа је симбол светлости Христове која треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.
На Задушнице треба отићи на службу у цркву, обићи гробове, прелити их вином, уредити и окитити цвећем и упалити свеће.
Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да иду до најближег храма и да ту обаве помен за своје упокојене.
Тог дана се посебно обраћа пажња на делење милостиње – обавезно се сваком просијаку кога сретнемо удели милостиња и да део хране коју смо понели.