Potajnice su specifična vrsta kraških izvora, kod kojih se smenjuju intervali isticanja vode sa intervalima presušivanja, pa otuda „potajnice“ ili u stručnoj literaturi intermitentni izvori.
Isticanje vode, odnosno prekid i mirovanje, traju od nekoliko minuta do više časova. U sušnijem delu godine, prekidi su duži, pa može doći i do presušivanja izvora, dok su u vlažnijem periodu kraći, pa može doći do stalnog isticanja vode.
Ova vrsta izvora predstavlja veliku prirodnu retkost i u svetu i u našoj zemlji. Pojava potajnice uslovljena je postojanjem određenog proširenja – rezervoara u krečnjačkoj masi, koji je s površinom spojen složenim sifonskim kanalom – uzlaznim i silaznim. Kada nivo vode, koja dotiče iz pukotinskog i kanalskog sistema, ispuni rezervoar i uzlazni kanal (po principu spojnih sudova), voda se prelije u izlazni kanal i poteče na izvoru. Tada počinje pražnjenje rezervoara, po principu krive natege, pošto je u oba kanala nastao vakum. Isticanje vode trajaće sve dok nivo vode u rezervoaru ne padne ispod ulaza u uzlazni kanal. U tom trenutku, u uzlazni kanal prodire vazduh, vakum se gubi i isticanje vode prestaje, odnosno izvor presuši. Posle toga, postupak se obnavlja.
Potajnice su vrela kod kojih se u kratkom vremenskom periodu smenjuju intervali od isticanja vode do potpunog presušivanja. Jednostavno rečeno, ispod vrela nalazi se bazen koji se puni vodom iz podzemnih pukotina. Kada se bazen napuni i pritisak vode postane veći od atmosferskog i pritiska vodenog stuba iznad, voda počinje da ističe. Ceo taj proces praćen je karakterističnim zvucima, koji podsećaju na šaputanje. Kada u bazenu nastane podpritisak voda prestaje da ističe sve dok se bazen ponovo ne napuni.
Potajnice su veoma retka pojava, u svetu ih ima svega 30-tak, a u Srbiji čak četiri. Po nekom nepisanom pravilu uglavnom se nalaze u nepristupačnim predelima.
Nasuprot ovom pravilu, Kučevska ili Zviška potajnica je vrlo pristupačna, nalazi se na 70 metara od magistralnog puta Požarevac-Kučevo, na samom ulazu u Kaonsku klisuru a blizu kamenoloma.
Poslednjih godina, da li zbog blizine kamenoloma ili zbog nekog drugog poremećaja, potajnica pravi sve veće intervale između punjenja unutrašnjeg rezervoara i isticanja vode.
Zviška potajnica je redak prirodni fenomen. Potajnice predstavljaju kraške izvore, kod kojih se, naizmenično, u kratkom periodu smenjuju intervali isticanja vode do potpunog presušivanja, uz čudne, karakteristične zvuke, što čitavom procesu daje tajanstven, gotovo mističan karakter. U svetu ih ima svega 30, a u Srbiji 4.
Međutim, usled višegodišnjeg miniranja u obližnjem kamenolomu, došlo je do poremećaja mehanizma rada Zviške potajnice, izvor je znatno oslabio a intervali između dva pojavljivanja vode veoma produženi.
Od svih naših poznatih potajnica, Kučevska potajnica ima najpovoljniji položaj, pa s tim u vezi i realne uslove za uključivanje u turističke programe.
Kod okolnog stanovništva, potajnica je uvek bila prisutna i to u ekonomskoj i duhovnoj sferi, tj. kao zdrava voda za piće, ali i kao „lekovita voda“, koja leči očne bolesti, pomaže nerotkinjama i dr. Mada je u prošlosti potajnica bila čvrsto povezana sa okolnim stanovništvom, pa pojedinih dana i masovnije posećivana (o praznicima, naročito na Mladu nedelju), posle izgradnje pruge Požarevac – Kučevo (1938.), bila je odvojena od putne mreže. Još veću, gotovo potpunu izolaciju, doživela je posle izgradnje Krečane (1946.) i kada je počelo korišćenje vode iz potajnice za društveni restoran, kao i za druge potrebe. Tom prilikom, da bi se obezbedila sanitarna zaštita, izvor je zazidan malom betonskom građevinom, sa metalnim vratima. Pre toga, duboko u izvor, u njegov sifonski deo u kojem se uzvek zadržava voda, postavljeno je plastično crevo, tako da je voda, po principu krive natege, stalno tekla prema česmama u restoranu. Usled toga, izdizanje i splašnjavanje vode u izvorskom levku, nije više bilo karakteristično, dok je izvor pored Peka presušio.
Kučevska potajnica je odavno prisutna u stručnoj literaturi, pa ipak, iz napred navedenih razloga, još uvek neproučena, pa se čak verovalo da je uništena.
Prvi pomen Kučevske potajnice potiče od barona Herdera, koji je zabeležio da krajem leta 1835. godine (29.8.) izvor nije davao vodu više od mesec dana, ali se na dnu rezervoara održavao nepromenjen nivo vode. Zimi radi neprekidno i ne mrzne se nikad. Dalje ističe da je poznata „zbog čudnovatog šuma koji se u njoj čuje i zbog izdizanja i spuštanja nivoa vode.“
J. Cvijić, veliko i nezaobilazno ime naše nauke, istraživao je Kučevsku potajnicu u dva maha: 22. jula 1889. i 18. jula 1894. godine i ostavio nam je u nasleđe dragocene podatke: opis lokaliteta, način rada potajnice i prvi hidraulički eksperiment. Da bi se i ovom prilikom istakla vrednost J. Cvijića, kao naučnika i istraživača, njegovi rezultati biće prikazani u nešto širim izvodima.
Напомена: ПРОЈЕКАТ СУФИНАНСИРАН ОД СТРАНЕ ОРГАНА ЈАВНЕ ВЛАСТИ